НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 7 - Page
192
• Песимистова ноћна мора – ухватио га је неки оптимизам.
• Послије кише долази сунце. Онима који се нису утопили у бујицама.
• Раскош политичарске разноликости – један је неморалан, други је аморалан, трећи без морала, четврти је морална ништарија, пети се у чуду пита што је то морал...
• Разговарао сам с Богом. Ипак сам и даље песимист.
• Слушам годинама те политичаре и све ми је јасније да ми више ништа није јасно.
• Срећа је увијек на оној другој страни улице.
• Судска комедија – судац је узео мито да оптуженик не би изгубио повјерење у праведни исход процеса.
• Сваки човјек у својем животу има чашу вина коју му је попио нетко други.
• Таман када се привикнуо на хладноћу он се смрзнуо.
• Уништила га је болесна амбиција. Јер се није цијепио на вријеме.
• Влада је објавила рат криминалу. Па ће опет ратни профитери згртати богатства.
Живко Продановић
- Пошто је био незадовољан зарадом у полицији прешао је у противнички табор.
- Није битно што нама није добро. Важно је да другима није боље.
- Средили смо неред. Више се не зна где је шта.
- Ако преварите детектор лажи палицу нећете.
- Код мене у кући се зна ко шта ради. Ја не радим ништа.
- Да је народ на време (про)читао Идиота не би за њега гласао.
- И усправни заврше испружено.
- Гладни могу свашта да прогутаjу.
- Пустио см мозак на пашу. Кад неће да мисли нека нешто ради.
- Ако прескачете редовне оброке смањујете ризик да се заразите храном.
- Шта ће Београду метро кад вeћ има добро развијену мрежу подземља ?!
- Ако нас ускоро не приме у ЕУ мораће да се разиђу без нас.
- Оно што нам је председник обећао јуче је ништа у односу на оо што ће нам обећати данас. А све то ћемо дочекати мало сутра.
- Ко зна где шкрипи зна и где треба подмазати.
- Није у природи човека да ћути, али га на то често тера нужда.
- И мали човек може да постане велика будала..
Горан ИВАНКОВИЋ

Erdogan Basol, Turkey >>>>>

***

Очајна пјесма

Полет је насиље, недоучени дане;
Небо је дато под наполицу лажи.
Куда ћу? Шта ћу? Свуда ме ноћ тражи;
Пси ме рецитују и глуве пољане:
Цвет и птица ухваћени су у лажи!

Ми знамо окрутности преране слободе
И сан по мери ноћи кад нас такао,
Кривотворну зору којој пишу оде
И силазак у срце као силазак у пакао
По љубавно ђубре уз сјај непогоде.

Душо, животињо коју прати сета,
Упознај нас с мразом који пише песме;
Шумо тешка римо накрај бела света,
Зар зло побеђено ни запевати не сме
Пред новим злом које почиње да цвета?!

Мисао која не уме да мисли
Завлада светом. И сад је касно
Било шта рећи што би било јасно
И човеку и птици под којом смо кисли
И мртвима који иструнуше часно.

Бранко Миљковић

С НЕБА ПА У РЕБРА
• Ништа ми паметно не пада на памет. Него увек – с неба, па у ребра.
• Преда мном су сва врата отворена, рече калауз.
• Иду руку под руку. А свако на своју страну.
• Магарцу на коњу најлакше је да дође себи.
• Власт није задовољна резултатима незапослених грађана.

• Добро се добрим враћа. Тако је онај добар човек постао мајмун.
• Толико смо ниско пали да је и дно добило на висини.
• Нико им не остаје дужан. Сви им плаћају главом.
• Полицајци су један другом до увета. Доушник до доушника.
• Ако презрени не устану, презрели неће падати.
• Не исплати се да идем у банку. Ни тамо не исплаћју џабе.
• Скинуо сам вишак килогрма. Са стомака у ноге.
Милен Миливојевић
ПАРАДА ПОНОСА

-пјевање прво-

Кад се жени Бајо из Никшића
води једног што му мален кића
што је родом из града Љубљане
у кога се заљубио лане
па та љубав сада нема мјере
ту се не зна ко ли кога дере
ту се не зна од велике среће
ко ли прима а ко ли ту меће.

Кад се жени Бајо из Никшића
на свадби је хиљаду Ђетића
па сви скупа младенцима хрле
сви би хтјели снајку да пригрле
кад је Ђедо угледао младу
побојо се да је не украду
Бајова је најстарија стрина
шћела виђет′ да ли је невина...

Кад је млада гаће развезала
указа се нешто кано ала
препаде се стрина чудне справе
још јој и сад салијевају страве
А ој Боже чуда великога
већи ли је но Бајова нога
Кад је Бајо чуо за ту бруку
узео је младицу за руку.

Ајмо мала ка Беломе граду
на свесрпску поносну параду
понио сам двоје панцир гаћа
ако ли нас дочекају браћа
чак и да нас неко тамо газа
ми Ђетићи не дамо образа
реко прађед прије но је цркно
од образа боље дати пркно.

-пјевање друго-

Вичу дечки дај устани Бане
да нам болне ти залијечиш ране
што их зимус зарадисмо млади
у Србији на гејској паради
гдје смо били у првоме реду
да Еуропи приближимо Чеду
јер Еуропа од најкривље Дрине
више воли српске педерчине.

За кај дечки не бум смо на Сљеме
направили неке сличне шеме
од Србије још ме хвата мука
доста ми је туђих педерлука
кад су оно кренули нас тући
ја сам одмах хтио ићи кући
Аркановци, гарда Цара Лазе
почели су братски да нас газе
након фрке након таког лома
пола нас је отперјало дома.

Кад се само присјетимо свега
тешко свуда своме без својега
кад се само присјетимо Јозе
горе грудњак доље гаће розе
мјесто дојки двије зреле крушке
жељан секса и палије мушке
горе сатен доље чиста свила
благо мајци што га је родила...

Тог су Јозу нашег првог дику
три Делије стигле у шљивику
па су онда те српске битанге
нашем Јози поцијепали танге
нисам мого задржати суза
кад угледах Јозу гологуза
плаче Јозек као каква тетка
што је тада прошао без метка.
Зато дечки док је још вријеме
да параду правимо на Сљеме...

 -пјевање треће-

Вино пије Љатиф Арбанаса
вино пије да ухвати гаса
не бил′ јадан бар тако под гасом
за Београд кренуо за масом
кад се напи косовскога вина
охрабри се стара педерчина
па поведе омиљену козу
с којом зими убија нервозу
кад су били на домак Сталаћа
сустигла га друга топла браћа
па га један пита: Љатиф ага
да л′ га вољеш спреда или страга.

Љатиф вели да нема дилеме
дошло ето сада тако време
па можемо по главноме граду
ми педери правити параду
свеједно ми како уђе мина
са вазељин ил′ без вазељина
јебе ми се шта ће гузи бити
нећу у њој купус кисељити
ево скоро добар мјесец има
како није прим′ла побратима.

Кад дођошмо до Белога града
већ је била почела парада
састали се гости и домаћи
па се гледа ко ће коме заћи
од гробара па и од делија
све нас чува српска полиција
само да им не паднемо шака
бој не бије срце у јунака.

Аој брате Сељиме у Пећи
што ли си ми вазда био трећи
што не дође и поведе крдо
да газимо низ Петлово брдо
да се гејски држимо за руке
од Врачара па доље до луке
јер Србија само преко гузе
може доћи до европске блузе.

-пјевање четврто-

Мој Алаху чуда великога
кад је Мујо нагланцао свога
од Сарај′ва до јуначке Брезе
аман није било веће зезе
три је пута мјерила га Фата
трећи пута чисто из ината
јербо шапћу неке женске хиње
да су Мујкан пали на мушкиње
није могла да измјери скота
пошто питон не даде живота...

Но Алаху великога чуда
кад га Суљо шчепа за лабуда
из дремежа пробуди се змија
табирио Сунет Ефендија
и још рече да више не дуљи
Фата своје мјесто даде Суљи
сад ћаршијом без имало бруке
њих двојице држе се за руке
и скупљају јаране на граду
за одлазак на гејску параду
у Београд међу мрске Влахе
гдје зборују балканске ажбахе.

Чудна јада од Сарајва града
Мујо женик а Суљо му млада
кума Фата на свадби се шали
нема никог куму да опали
сарајевска ћаршија се смије
Мујо Суљу под пазухом брије
па га таквог под фереџом крије
да га не би тукле вехабије
кад год Суљо у чаршију крочи
виде му се само гејске очи.

Мој Алаху горе било није
још од доба Мусе Кесеџије
силхна раја носи панцир гаће
јербо много има топле браће
сада Мујо носа неко уље
сваки пута кад иде до Суље
јер са уљем кажу боље иде
те им више задњице не бриде
док се стење уздише и пуши
Мујо тухца и заврће уши.

-пјевање пето-

Ајмо жено, кћери, ајмо сине
да бијемо градом педерчине
што су дошли у Србију брале
да нам шире своје идеале
не требају да се овдје роје
ми имамо педерчине своје
зато сине спреми се за битку
узми колац пендрек или притку.

Има да их из нашег Бегиша
протерамо јужније од Ниша
има да их мој једини сине
протерамо доље до Приштине
има да их као црне вране
протерамо горе до Љубљане
нек се такви што немају пишу
по Дежели својој педеришу.

Ајој моја Србијице мала
шта си данас јадна дочекала
ову смотру и овакву бруку
са Дежелом сад можеш под руку
мјесто градом да гледамо цуре
ми гледамо ове креатуре
као да су пристигли из бајке
од зла оца и од горе мајке.

Ој Европо ала нам загура
не треба нам таква фискултура
можда јесмо остали без гаћа
ал смо против да нам топла браћа
парадишу кроз Кнез Михајлову
макар дала и велику лову
а не да нам за некакву сићу
свака шуша показује кићу.

Ој Европо ала нам ували
од Косова нисмо ниже пали...

Миладин Берић

- Избори би требало да очисте институције од депоније партијских кадрова
- Млади одлазе у иностранство јер у код нас нису чиста посла
- Нашој земљи је потребно чишћење јер је много подмазана
- Гласали сте за прелазно решење-зато сте и пређени и почишћени
- Ми смо из наше земље почистили способне и паметне, Послушни су остали.
- У нашој земљи сва својина је почишћена, нема потребе за реституцијом.
- У нашој земљи испод конференцијских микрофона, потребан је моно блок (вц котлић) за чишћење
- Потребно је скидање шминке са наше стварности
- Пензионерима су почишћене пензије до следећег повећања. А повећање се узима на кашичицу од онога што је већ смањено.
- Почистио сам свој рачун и живим од дозвољеног минуса
- Почистио бих прво испред своје куће --али је немам
- Наша владајућа елита воли слободу у деловању и зато ради мимо устава и закона
- Наша елита може подићи много јер има полуге власти
- Наша елита је љубитељ разних кухиња а најпопуларнија јој је политичка кухиња

- Наша елита има пуно инструктора за живот народа у бољој будућности
- Наша економска елита, је својим неолибералним прилазом нашој економији - скинула гаће народу
- Наша елита има богато сиромаштво духа
- Наша елита има инстант образовање које даје фах идиота
- Пензионерска елита свој стандард подупире просјачким штапом
- У елитним државним фирмама све је високо --и плате и губици
- Уз елиту, као сенка, иде и таблоидно линчовање
Милорад Ћосић Ћоса

<<<<< Гојко Мандић, тарот мен

***

• Дао сам дјеци хљеб у шаке, узалуд - још једу код мене.
• Ни након вјерског вјенчања - не вјерују једно другом.
• Гласно - шуте!
• Вријеме је новац... у данашње вријеме неисплатив - нема га.
• Нашем боксеру вријеме је никакво - пада свакако.
• За вријеме рада, највише се одмарам.
• Без алата, нема ни најстаријег заната.

• Сад није ни важно што она није та коју сам тражио - она га је нашла.
• Надали смо се лошем, али је дошло много горе.
• Драги гости, добро нам дошли... још боље што прије отишли.
• Посао ми је у плусу - плата у минусу.
• Ти, која си на све спремна - распреми се.
• Са њом ми је ситуација затегнута... до навлачења.
• Неки тамо мајмуни тврде да су моји рођаци.
• Неко нас краде - сумњају... из владе.

• Не би неки инсани у Босни изгледали као фукаре - да им политичари не профућурише паре.
• Да не би више безкорисно лежао - жена га је дигла.
• Заклетом противнику корупције, обећао сам мито.
• Том доктору који неће да чује за новац - ставио сам пуну коверту у џеп, без ријечи.
• Да јој не би припремио отказ - тајница се директору распремила.

• Не знам да ли нам се излаз из кризе урушио - или су нам га затрпали.
• Благо онима који у овим тешкоћама могу да стењу - ми за то немамо снаге.
• Мука ми је од свега - њему је бар само од пића.
Абдурахман Халиловић - Ахил

- Неко наследи богатства,а неко само добре особине. Два добра су ређа појава.
- Изборна тишина је пала на Дан менталног здравља. Лепо се поклопило.
- На светској политичкој сцени је драматургија у порасту. Можда се некима додели и Оскар.
- Тв репетитори су у порасту. Све мање хватају приземне проблеме.
- Кратке ноге лажи надокнађују великом стопом раста.
- Већина пензионера је срећна. Ако је за срећу потребно тако мало.
- У рђавим системима гвоздени карактери први навуку рђу.
- Генетске модификацује су модерни облик сађења тикви са Ђаволом.

- Од прљаве добити по глави становника већини остаје чиста главобоља.
- Права има довољно, али распоређена су на мали број појединаца.
- За нове одлуке понекад се жртвује много старих.
- Да није превеликих жеља и разочарења би била мања.
- Разлика између профитера и пролетера је све капиталнија.
- Бити реалан у оваквој геополитичкој ситуацији како то нестварно звучи.
- Човеку је све теже између подељених интереса и умножених проблема.
Слободан ДУЧИЋ
• Гледано са ове временске дистанце, кнез Потемкин био је први министар за капиталне инвестиције.
• При употреби језика пожељно је, претходно, консултовати се с мозгом.
• Када министри почну да дрндају вуну, премијер се може надати новом оделу.
• Видан је напредак у музици. Некада смо певали на једну ноту, а сада, благо нама, имамо вишестраначко гуслање.
• Код нас је бављење занатским пословима увек је била традиција, па тако је и данас. Један пример: Влада крпи буџет, а народ гаће.
• Србија је, кажу, камен међаш на Балкану. Значи, зато овде сви запињу, матер им!
• Стара изрека Нашла врећа закрпу препевана за нова времена: Нашли се коалициони партнери.
• Није довољно ослободити се окова. Треба скинути и паучину с очију.
• Ако је тачна теза да смо небески народ, значи ли то да нам држава виси у ваздуху?
• Сваки дан може се чути: Боли ме лакат, боли ме уво, боли ме ово, боли ме оно. Јеботе, има л, неко здрав у држави?!
• У неким деловима света кубуре с орканима, тајфунима, великим олујама. Ми се патимо с јебиветровима.
• У спорту слободно судијско уверење понекад зависи од дебљине коверте. Што је коверта дебља, судија је све уверенији у исправност својих одлука.
• Каин је братоубилачки рат успео да заврши брзо и ефикасно, јер му није била наметнутна посматрачка мисија.
• Нови вођа нам се не појављује, касни из оправданог разлога. Још је у фази фетуса.
• Једном ногом смо у митологији и легендама, другом у светлој будућности. И тако раскречени стојимо, стојимо, стојимо...
• Шта је, пензионери, мале су вам пензије? Па немојте их грицкати, порашће.
Сава Марков
ИДЕ ПОЉЕМ
Иде јелен пољем.
Види лепог човјека, узме пушку, и убије га!
Г. Кљајић
СЕНКА
Не бих је ни приметио да се није онолико врпољила. Ни сенке нису као што су некад биле. Видим, хоће да ми се пожали на нешто. Смета јој, рече ми, сопствена сенка. Не би је, каже, ни приметила да се није онолико врпољила. Одмах је видела да хоће на нешто да јој се пожали. Смета јој, рекла јој је, сопствена сенка. Не би је ни приметила да се није онолико врпољила.
Зграбио сам јакну и појурио из стана. Трчао сам десетак минута. Тек сам се онда сетио да се од сопствене сенке не може побећи. Зато сам запушио уши. Нисам желео да чујем на шта се жали сенкине сенке сенка. Три сенке још некако, али више од тога је много. Могао би неко да помисли како нисмо демократска земља.
Ђорђе Оташевић

САКРИО СЕ

Сакрио се
иза јаких леђа,
па отуда
псује и вријеђа.

СТРУЧЊАК

Стручњак је
за својеврсне иновације:
научио да присваја
туђе дисертације.

<<<<< Душан Ђуришић

ЗАКОН
Нови правни факултети су донијели револуцију у теорију закона и основе права. Такве револуцинарне теорије нису падале на памет бројним правним зналцима од Рима на овамо.
Прва група теоретичара је примјенила природне законе у тумачењу државних. Они су пошли од тога да се вода на ниским температурама претвара у лед, а на високим у водену пару. Тако и закон настаје промјеном агрегатног стања, када се владајућа сила претвори у закон.
Други аутори тврде да закон настаје сличним природним процесом, овај пут претварањем процената у закон. Најнижа тачка претварања је 50%. Када имаш преко 50 посто онда све можеш. Можеш проценат претворити у закон ако су сви твоји проценти присутни и ни једног не боли стомак, а можеш и да не донесеш закон ако нећеш. А они други, који немају толико посто, могу донијети шта год хоће, могу и доручак од куће донијети, али закон не могу.
Трећи пак правни мислиоци кажу, да закон не настаје промјеном агрегатног стања у закон, нити уопште имамо неког толико јаког да може да донесе закон, него нам закон донoсе велике силе. Оне су толико јаке да закон могу носити и једном руком. Они га подигну, а ми им помогнемо да га донесу, па онда испадне да га ко фол ми доносимо. И када га заједно са странцима донесемо, онда га народу спустимо.
Мисаона група којој припада и овај писац сатиричног права каже да је извор закона у статуту владајуће партије јер да је то стварни, а да је устав формали извор закона. Статут има већу стварну правну тежину од устава, јер смо на тако нешто навикли у социјализму. Ми практично само слиједимо правце ранијег научног истраживања. Зато размишљамо да на правном факултету уведемо предмет статутарно, умјесто уставно право. Онда би се усклађеност закона са статутом владајуће партије провјеравала на главним одборима партије умјесто на уставном суду.
Поменуте теорије су познате још од Рима који је у давна времена знао шта је закон, како се доноси, колико силе у њему треба да буде, који пендрек ће га примјењивати. Правницима је Рим закон, а свим осталим бившим Југословенима је то био други талијански град - Трст. Кад у том граду купиш фармерке онда си ти закон.
Шта год теорија помене на почетку, треба потврдити цитатима великих правних мислиоца на крају. А наш највећи правни ауторитет је био отац наших народа и народности, који нам је подарио свакаквих мисли и дјела. Он је на путу од два Јајца до Сиска изрекао непоновљиву правну синтагму дерући се из свег гласа; „Жене су закоооооон“. И отишао у правну историју, заједно са Јованком.
Милан Куриџа
Iz: "Novosti", Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

08. prosinca 2017.
Piše Viktor Ivančić

Himna za Praljka

Budući da Republika Hrvatska, za razliku od mnogih drugih država, ima konstituciju religijskog kulta, izbrisana je razlika između državljana i vjernika. Dignitet se trenira u molitvenoj pozi. Građani su najuspravniji kada su bačeni na koljena. Ritualnim ustajanjem na intoniranje službenoga državnog napjeva tek potvrđuju trajnu predanost klečanju

‘Zaslužuje li Slobodan Praljak himnu na komemoraciji?’ postavi pitanje građanka zamišljeno zureći u ekran svoga laptopa.

‘Misliš – zaslužuje li Slobodan Praljak komemoraciju?’ zbunjeno je pogleda suprug.

‘Ne, mili’, ustraje građanka. ‘Svečana komemoracija za Slobodana Praljka, friško osuđenoga ratnog zločinca koji je po izricanju presude u haškoj sudnici teatralno popio otrov i oduzeo si život, svakako će biti održana. I to u ponedjeljak, u zagrebačkoj koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski, u aranžmanu Hrvatskoga generalskog zbora, uz nazočnost mnogobrojnih pripadnika političke, kulturne i društvene elite, te standardno patetičnu dramaturgiju oproštajnog protokola: uz tugaljive zborske pjesme, uz cviljenje ozbiljne glazbe, uz vijence i bukete snuždenih krizantema, uz revere ukrašene crnim florom i značkama s kariranim uzorkom, uz tronute govore odličnika u kojima će veličati zločinčeva herojstva, ili herojeva zločinstva, svejedno, čak i uz recitiranje Shakespearove poezije…’

‘Zašto me onda pitaš za himnu?’ prekine je suprug.

‘Zato što je, prema programskoj šemi okupljanja u Lisinskom, predviđeno da svečanost počne intoniranjem hrvatske himne. Kada sam ti postavila pitanje – Zaslužuje li Slobodan Praljak himnu na komemoraciji? – zapravo sam citirala naslov s jednoga od ovdašnjih portala, a isti je, pretpostavljam, sročen zbog toga da potakne javnu debatu.’

‘Kakvu vražju debatu?!’ uznemireno poskoči suprug. ‘Što se oko toga ima debatirati? Jedino razumno pitanje moglo je glasiti: Zaslužuje li Slobodan Praljak komemoraciju? Ali kad je već riješeno da zaslužuje, kad je već odlučeno da je u Hrvatskoj normalno odavati pompoznu javnu počast osuđenome ratnom zločincu, i to na elitnoj lokaciji i uz elitnu garnituru ožalošćenih uzvanika, tada je pitanje himne od drugorazrednog značaja. To je, oprosti mi na usporedbi, kao da raspravljamo o primjerenosti jednog govanca u prepunjenoj septičkoj jami.’

‘Nemoj tako, mili’, usprotivi se građanka. ‘Najprije nije uljudno s tvoje strane da koncertnu dvoranu Vatroslav Lisinski, ispunjenu svim tim krasnim svijetom što će se u ponedjeljak okupiti, uspoređuješ sa septičkom jamom. A zatim, pitanje himne nipošto nije drugorazredno. Pogotovo jer se njime otvaraju i neke dileme oko poštivanja zakona.’

‘Kakvog zakona?’

‘Zakona o grbu, zastavi i himni Republike Hrvatske te zastavi i lenti predsjednika Republike.’

‘Takvo što postoji?’

‘Postoji, upravo pod takvim bizarnim nazivom. A u paragrafu 19. toga zakona piše: ‘Himna Republike Hrvatske može se izvoditi i na službenim proslavama, političkim skupovima i drugim svečanim manifestacijama. Himna Republike Hrvatske ne smije se izvoditi na način i u prilikama koji vrijeđaju ugled i dostojanstvo Republike Hrvatske.’ I sad, budući da spomenuti ‘načini’ i ‘prilike’ u spomenutom zakonu nisu precizirani, onaj portal logično izvodi pitanje: Spada li komemoracija za osuđenoga ratnog zločinca u ‘prilike koje vrijeđaju ugled i dostojanstvo Republike Hrvatske’?’

‘Drugim riječima’, zlobno se osmjehne suprug, ‘da li septička jama vrijeđa ugled i dostojanstvo govanca?’

‘Majmune!’ drekne građanka, tražeći kakav tvrdi predmet koji bi mogla uputiti u smjeru suprugove glave, a da to ipak ne bude laptop.

‘Dobro, dobro, shvatio sam’, hitro je umiri muž i konstruktivno nastavi: ‘Ako se kroz pitanje sugerira odgovor – naime da sudski ovjereni ratni zločinac ne zavrjeđuje ispraćaj uz državnu himnu, to jest da se država ne može povezivati sa zločinom – postavljam protupitanje: Što ako ratnoga zločina ne bi ni bilo bez države kao univerzalne izlike? Što ako su država i zločin nerazdvojni? Što ako su sve one svinjarije što su ih po direktivi iz Zagreba ‘naši’ obavili u Bosni i Hercegovini, uključujući otvaranje logora, organiziranje masovnih ubojstava i rušenje kulturnih spomenika, što dakle ako je sve to planirano i provedeno ‘u interesu Republike Hrvatske’? A nesumnjivo jest, jer se ta nedjela i danas brane uvlas istim argumentom.’

‘Bojim se da si u pravu’, klimne glavom građanka. ‘Tim više što su najviši predstavnici državne vlasti proglasili Slobodana Praljka pravednikom i nacionalnim svecem, a pridružio im se veći dio opozicije, u Saboru su mu odali počast minutom šutnje, u podnožju spomenika banu Jelačiću načinjen je oltar sa slikom osuđenog zločinca pred kojim građani masovno pale svijeće… Ipak, smijemo li to dovoditi u izravnu vezu s Republikom Hrvatskom, odnosno s himnom koja je simbolizira?’

‘Republika Hrvatska od samoga početka nije ni geopolitička činjenica, ni administrativna tvorevina, ni servisna služba građana, niti išta četvrto, već je ona mitska kategorija, entitet koji u sebi okuplja kolektivnu osjećajnost. Čak je i onaj zakon koji spominješ tretira poput živoga bića, ili poput čovjekolikog božanstva, stavljajući pod zaštitu njena delikatna ‘čuvstva’, čuvajući njeno ‘dostojanstvo’ od mogućih ‘uvreda’. Stoga je i debata koju pokreće taj tvoj portal iznikla iz tipično ovdašnje malograđanske tlapnje: kako ekskulpirati Republiku Hrvatsku od opačina koje su počinjene u ime Republike Hrvatske?’

‘Drugim riječima – kako državu distancirati od gadosti kojima je ona bila oficijelni razlog?’

‘Ako mene pitaš, ispratiti na onaj svijet nekoga tko se ‘u ime Hrvatske’ odao ratnim zločinima bez odgovarajućih državnih simbola – s akcentom na zastavi i himni – znači posthumno ga lišiti motivacije. Znači zabiti mu glogov kolac u lijes. Možda sam perverzan, ali ima nečega istinski ogavnog u ambiciji da se ratni zločin deetatizira u državnome interesu.’

‘Tu sam te čekala, mili’, naceri se građanka. ‘Je li onda državna himna tek govance u onoj tvojoj septičkoj jami ili nešto mnogo veće?’

‘Dobro kažeš’, dodatno se uozbilji suprug. ‘Šteta što je šansa propuštena. Prava bi se rasprava mogla dogoditi tek da u scenariju svečanog okupljanja u koncertnoj dvorani nije predviđeno intoniranje ‘Lijepe naše’, pa da pitanje glasi: Zaslužuje li Slobodan Praljak komemoraciju bez himne?’

‘I kakav bi bio tvoj odgovor?’

‘Kategorično ne! Želi li se doista iskreno odati počast ratnome zločincu i ratnim zločinima, komemoracija bez himne je nezamisliva! Molim lijepo, kakvo bi to bilo veličanje zločina bez veličanja Hrvatske ako se bez veličanja Hrvatske zločin ne bi dogodio?’

‘Ipak, ne možeš osporiti da se ogromna većina građana tome dvostrukom veličanju pasionirano prepušta, makar ga nisu spremni do kraja osvijestiti. Čini se da nema strahote koja bi bila u stanju ohladiti njihove uzavrele emocije. Sama pomisao na voljenu državu ispunjava ih ponosom i gordošću.’

‘Budući da Republika Hrvatska, za razliku od mnogih drugih država, ima konstituciju religijskog kulta, izbrisana je razlika između državljana i vjernika. Dignitet se trenira u molitvenoj pozi. Građani su najuspravniji kada su bačeni na koljena. Ritualnim ustajanjem na intoniranje službenoga državnog napjeva tek potvrđuju trajnu predanost klečanju.’

‘Izgleda da se samo iznimno rijetki uspijevaju tome oduprijeti’, sumorno primijeti građanka.

‘Istina’, klimne glavom suprug. ‘Za razliku od septičke, skeptička jama je gotovo prazna.’

‘Mislim da se radi o uvjetnome refleksu, mili, kad fiziologija trči ispred razuma. To sam i kod sebe primijetila.’

‘Zar jesi?’

‘Čim krene himna, diže mi se kosa na glavi.’

ШКОЛСКА ЛАКРДИЈА
(ЈЕДНОЧИНКА)
Сцена:

За час српског језика и књижевности припремљено све – и ништа! Обична школска учионица, са намештајем из осамдесетих година: клупе и столице ишаране, „украшене“ дуборезима с именима ученика претходних генерација. Зидови мусавих боја, са мањим и већим графитима: „Збогом, школо, нисам те ни вол’о“; „У нераду је спас!“; „Ђаци ђаволи, професори још гори…“; „Европи је памет у топузу, једног дана добиће по гузу!“ „Србија нас тера од компјутера. Уааа!“
Плафоњерке неисправне, свака друга ради. Школска табла избодена шестаром, плодоносним деловањем малих генијалаца математичара.
Лица:
ПРОФЕСОР: обавезно просед, са цвикерима дебеле диоптрије
ЂАЦИ: Перица, Јовица, Милица, Стевица (и ко још, успут, ускочи у одељење; анонимац који обавезно измисли разлог да тражи креду, а дошао да шацује своју симпатију; враћа се и повратник из ВЦ-а).

ПРВА ПОЈАВА
ПРОФЕСОР (улази у учионицу): Седите, децо. Јесте ли сви на броју?
ПЕРИЦА: Ја јесам, а неки и нису. Ха-ха-ха!
ПРОФЕСОР: Опет имамо комедијаша у одељењу. А који то „неки“?
ЈОВИЦА: Они што су у’ватили маглу, професоре.
ПРОФЕСОР: Какву маглу? Данас сија сунце.
ПЕРИЦА: Мислим, професоре, Мита и Панта су потпрашили пете на време. Одлетели са часа. Знате оно: као у Ћопићевом роману „Орлови рано лете.“ Ха-ха-ха!
ПРОФЕСОР: Шта су радили, Перице?
ПЕРИЦА: Овај, кажем: у’ватили математички вирус, па знате…
ПРОФЕСОР: Побогу, Перице, прво и прво, не каже се у’ватили него ухватили, а друго: ово је час српског језика, а не биологије. Какве везе имаjу вируси са нама?
МИЛИЦА: Има, још како има, професоре! Следећи час је „матиш“. А њих двојицу мрзи наставник, па лепо ухватили маглу.
ПРОФЕСОР: А тако!
ГЛАСОВИ: Милица тужибаба… Тужибаба Јеца уловила зеца!
ПРОФЕСОР: Доста галаме, децо! Треба нешто и да радимо, а не само да водимо празне разговоре. Извуците књиге из својих ташни.
ГЛАСОВИ: Нисмо данас понели Читанке. Рекли сте да ћемо радити граматику. Немамо шта да извучемо. Ено, Мита и Панта и извлаче и увлаче, да се не угаси…
ПРОФЕСОР: (окреће се према прозору): Шта сад вуку!?
ПЕРИЦА: Ништа, ено их у паркићу поред школе. Само пљућкају индијанске димове. Живела дрога, баба-Рога!Ха-ха-ха!
ПРОФЕСОР: Сабери се, дете, да ти не одузимам од оцене! Треба да живи и европска индустрија лекова против болести зависности! Ти си Перице стварно решио да будеш жртвено јагње. Излази пред таблу! Да видимо чија овца црну вуну преде.
ПЕРИЦА: Што опет ја? Нисам ја пушач! Увек сам ја за све крив. Немојте, професоре, данас ми је тужан дан.
ПРОФЕСОР: Како тужан? Шта ти се десило?
ПЕРИЦА: Па, знате, како да кажем…
ЈОВИЦА (добацује шапатом): Кажи да ти умрла даља тетка из Шуљма…
ПЕРИЦА: Отишла ми на онај свет баба-тетка из Шуљма, па знате, јуче била сахрана и баш се не осећам добро…
ПРОФЕСОР: Добро, добро, Перице, седи ако је тако. Чујемо се други пут.
МИЛИЦА (шапатом): – Опет си се извукао, мангупе! Рећи ћу ти мајци, само да знаш!
ПЕРИЦА: Завежи, тужибабо! Сачекаћу те после школе… Ако частиш сладоледом, све у реду, Мицојка.
МИЛИЦА: Па, јуче сам ти већ два платила. Немам више лове…
ПРОФЕСОР: Доста шапутања. Шта се то тамо збива!?
ЈОВИЦА: Ништа, професоре, Милица и Јовица мало ашикују.
ГЛАСОВИ (општи смех, добацивање): – Види љубавника! Где си Ромео? ’Оћеш прстен, Јулијана? А-ха-ха-ха!?

ДРУГА ПОЈАВА
АНОНИМУС (улази без куцања): Имате ли креде вишка!?
ПРОФЕСОР: Е, сад ми је стварно доста! Тишина! Стиже још један паметњаковић. Ко те је то послао, ђаче? Да ли ти ми личимо на кречану!? Или на Европску унију! Знаш где се могу добити кредити, пардон – креде. Крени, не ометај наставу!
АНОНИМУС: Нисам ја ништа лоше мислио, професоре! (Излази и добацује полушапатом): Мицојка, после петог – иза сале! Ћао!
ПРОФЕСОР (видно узрујан): Шта кажеш? Излази напоље, мангупе један! Гори је од Европе, стално нешто тражи: те сунђер, те креду.. Пофалило им!
АНОНИМУС (журно одлази, гунђа у недра): Чудо невиђено! Профа баш пролуп’о! Какви слепци Европе, па још табла сланине? (Обраћа се професору при изласку): Баш сте неки. Само сам питао. Не знам ја ништа о тој Европи – имам кеца!
ПРОФЕСОР: Боже, боже! Има ли овде бар неко паметан? Крени…
СТЕВИЦА: Има паметних, професоре.
ПРОФЕСОР: Хајде, Стеване, гукни који су то паметњаковићи, а који они мање бистри.
СТЕВИЦА: Знате, ја нисам тужибаба, професоре. Нећу да одајем другаре. Али ево средње решење: у нашем одељењу су сви пролупали у последње време.
ПРОФЕСОР: Како то „пролупали“?
СТЕВИЦА: Овај, професоре, од овог свињског вируса цела школа као да шмрче.
ПРОФЕСОР: Мислиш – од тог европског вируса неучења, незнања, недисциплине…
ПЕРИЦА: Не, професоре, Стевица је у праву. Хтео је да каже како су Мита и Панта закачили пушачки вирус, а дрма их и температура због контролног из „матиша“.
ПРОФЕСОР: Ха-ха-ха! Баш лепо речено, Перице. А на шта вам се, децо, односи ово да је цела школа „пролупала“?
МИЛИЦА: На наставнике и спремачице, професоре. Данас нисмо имали историју, музичко и енглески, а сутра, кажу, нећемо имати ни географију. Бар ћемо сви ићи на физичко.
ПРОФЕСОР: Чекај, чекај, Милице! Какве везе ту имају спремачице?
МИЛИЦА: Имају, како да немају. Ено, цело преподне нема воде у ВЦ-у. Кажу, појавиле се бактерије, па све славине суве.
ПЕРИЦА (добацује): Е, Милице, Милице. Па бактерије не пију обичну воду него је узимају из нашег тела. Чист кец из биологије.
МИЛИЦА: Баш си ми ти неки паметњаковић! Шта једеш кад си тако паметан?
ПЕРИЦА: Завежи, Мицојка! Плаћаш још један сладолед!
ПРОФЕСОР: Добро, добро, децо. Те техничке ствари око воде нису ваш проблем. Има ко треба о томе да мисли. Да видимо шта ћемо радити до краја часа.
ЈОВИЦА: Глумићемо „Покондирену тикву“!
ПРОФЕСОР: Та, не можемо, децо, сваки дан једно те исто. Зар вам није већ досадила та покондирена Фема!? Покондирила се та успијуша, неписмена Фема, покондирила се Сербиа, па и читава Европа!
ГЛАСОВИ (удружено одјекују): Тиква! Фема! Европа! Тиква! Европа! Фема!…
ПРОФЕСОР: Тишина! Знам ја за јадац. Треба одговарати граматику, а она код вас ствара велику панику.
СТЕВИЦА: Није то професоре. Знамо ми граматику.
ПРОФЕСОР: А шта је онда у питању? Ви знате све оно што је наш велики Вук заборавио. Је ли тако?
ПЕРИЦА (тобоже наивно): Како је Вук могао да заборави кад је он наш највећи европски Србин, отац српске писмености? А био је и доктор наука.
ПРОФЕСОР: Право питање, Перице. Вуку Караџићу није ништа (наглашава) промакло у језику и правопису, само вама јесте. Према томе, шта закључујемо? Ви не знате – ништа.
(Оглашава се звоно за крај часа.)
ГЛАСОВИ: Звони, професоре. Можемо ли да спакујемо књиге?
ПРОФЕСОР: Кад пре? Може, само у тишини.
ПЕРИЦА: Професоре, професоре, могу л’ ја да тркнем на игралиште? Изгледа да Мита и Панта још вуку!
ПРОФЕСОР: Е, сад си, Перице, баш претерао! То је њихов проблем. Имају они и родитеље, па нека их пазе. А ту је и педагошко-психолошка служба. На крају крајева, нека и Центар за социјални рад заради своју плату.
ПЕРИЦА: И то што кажете, професоре. Баш сте кул! Одосмо и ми на један дуванчић у паркић. Збогом школо, нисам те ни вол’о… Јуриш, другари!
ПРОФЕСОР: Лакше, децо, лакше! Мислиће директор да рушимо школу! Чекајте, нисмо задали ништа за домаћи задатак… (За себе): А и ког врага да им задам! Шта ће им оваква школа!? Сваког дана се појави некакви нови (ев)ропски вирус! Да то није некаква интелектуална темпирна бомба Болоњске декларације о образовању и васпитању примитивних балканских народа!? Што мање образованих ђачића, то више бесплатне радне снаге за Европу. Пуј-пуј, Далеко било! Упс! И зидови на грани(ци) имају уши!
ЗАВЕСА (односно – савремено замрачивање позорнице)
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

192
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA