НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 8 - Page
192

• Умњаци жваћу последњи.
• Будите мудри као змије а безазлени као голубови.
• Изађите из сопствене коже и посерите се некоме на главу.
• Празна глава брже клима.
• Добар писац је мртав писац јер не може да узме паре од продате књиге.
• Кад год те потапшу по рамену, сети се да те јашу.
• Дивим се многима како могу да се диве многима.
• Немогуће је вагати речи које немају тежину.

• Не мењамо се. Време за нас је одавно стало.
• Завртела ми је памет. Испира ми мозак.
• Вагино, јебем ти!
• Код нас марионете повлаче конце.
• Боље потурати леђа него задњицу.
• Авангарда прва иде ногама напред.
• Откривени деколте прикрива све остало.
• Ко преживи – причаће, ко прежива – неће!
• Сем једне, све су жене исте.
• Супруга и ја смо трећину живота провели у кревету!

• Нико те неће разумети ако се жалиш да те нико не разуме.
• Нису, нити ће сви људи браћа бити. И жене су људи!
• Мислим да не постојим, дакле постојим.
Горан Радосављевић

- Граница између комшије и мене могла би ускоро постати природна. Нон стоп пишки кроз прошке према мом дворишту!
- Са поједином женином фамилијом имам складне одосе. Лижемо се цео живот!
- Жена ми није више у крило. Попела ми се на грбачу!
- Пестао сам да дубим на глави. На њу ми се села ташта!
- Ја не болујем од сиде. Болујем због Виде!
- Често ми се непознате женске набацују у трамвају. Питају ме: Скидаш ли се?

- Најбољег друга са факса срео сам неки дан на бувљаку. Изгледа, сличне су нам судбине!?
- Постао сам велики хришћанин. Нон стоп богорадим!
- Ја у бајке више не верујем. Видео сам неки дан Ивицу возе у марици!
- Трла баба лан. Сврбео је длан!
- Мени не гори под ногама, већ у новчанику!
- Комшиници сам притекао у помоћ. Дао сам јој вештачко дисање превентивно!
- Повећање просветарске плате чекам спремно. Купићу рис папира за компјутер!
- Много сам у животу пропутовô. Често одем до Мостара, до Лиона, до Бувљака ...!

- Ноћас ми се отворило небо. Попадô ми је цреп са куће!
- Моја љубав према држави све више опада. У зрелим сам годинама!
- Мој брак упловио је у мирну луку, али је брод почео да тоне!
Милоје ВЕЉОВИЋ

Greetings: Emil Strnisha, Croatia >>>

***

- Не стајте ми на муку. Довољан сам јој ја.
- Ако нам дође из дупета у главу нећемо смети да отворимо уста. Због погане мисли.
- Ми не само да стојимо добро него се и никуд не померамо.
- Кад талог исплива на површину дно почне да се бистри.
- Деда је у шуму отишао због краља, а из ње се вратио због Тита.
- Полиција је почела да чисти своје редове. Ко се није огрешио о закон тај нема шта да тражи у полицији.

- И за идућу годину најављују бољи живот. Опет ррприза.
- За одлазак на онај свет не треба ни пасош, ни виза.
- Имамо богат речник. Псовки.
- Обичном смртнику није битно од чега ће да умре. Важно му је од чега ће да живи.
- Добро је што немамо више. Да имамо, више би нам пропало.
- Када сам чуо да ме придлушкују почео сам да пишем. - Статистика бележи да је много већи број неписмених, него глувих.
- И лопови се жале на ову власт. Прави им велику конкуренцију у послу.

- Да би данас био позната личност довољно је да направите неку глупост.
- Овде нико није остао гладан. Умро је.
- Окренули ду нам леђа. Нуде нам дупе.
Горан ИВАНКОВИЋ

• Рекли смо Америци нека се јебе, и она нас јебе.
• Европа нам је окренула леђа. Зна да нисмо гејеви.
• Није то порез на будале, него само будале плаћају порез.
• Народ би стално нешто да менја. Нема другог посла.
• Не зна се шта носи дан а шта ноћ, али ноћу се више носи.
• Кад смо видели ко све пије, променили смо кафану.
• Празне пушке боје се обојица, празног стола цела породица.
• Спали смо на мало, зато је шанса за развој велика.
• Какви социјални случајеви код масовне појаве.
• Само душевно оболели сигурно имају душу.
• Нисмо гинули узалуд. Каменоресци су се овајдили.
• Последња вест о нама иста је као и прва.
• Купујте само домаће. Ми продајемо наше људе.
Драган Матејић
ЏЕГЕР

Георгиј Господинов
је имао једног пријатеља
тиме се бавио
знао је све песме, Стоунса
имао је све њихове виниле
што за седамдесете, осамдесете
није, била мала ствар...

Неколико пута су га због тога хапсили
а, мене су поштедели
„безвезе, да ме хапсе!“-каже ми млада полицајка
:“ја сам млад, а Столе, стар!!!
Ал' да заложим, мајчину кућу
то нећу, ни када умре, запалим свећу,
имам кров над главом...
Нити ћу да гањам Џегењра,
преко баре, да га имитирам
Ко' ми је украо живот!?-Копиле једно!
Алал му вера!!!
Нећу да будем међу највећим клошарима
хоћу да будем главни даса
с радио таласа!
Оболе ми од комшилук
од пакосни људи, џигерка...
А и ти ћутиш
само, кулираш
Мик, Џигерка!
По мотивима приче: Ликови из последњих дана
Г.Господинов

Писувао: Дуленце
***

СИРОТИЊСКО ПОЗОРИШТЕ

Задругари, стари
јер то народ, воли, иште
сиротињско позориште!!!

Ко' Краљ Иби,
са Зораном Радмиловићем
на мозгу је вашариште,
ал' баш то народ, воли иште:
Сиротињско, позориште!!!

Ко' Радован трећи, с истим
па кад нема забаве друге
добро дођу, свађе из задруге!!?

Ма пусти их, нису чисти!!?...

Милица, већ Сашку кара
грди, виче, негодује
па је зато Сашка Каран
свако им се подсмехује

Душан Дојчиновић
***

Господине кое он? (Господину Коену, у сећању)

Господине, кое он
ма пева ту нешто
свира на издрндану гитару
за своју душу
ни за задњи грош
ни за пусту пару..

Господине кое он
:“ма рецитује нешто ту
експонира се, бламира
на радију
имао је девојку у прошлом веку
а био је заљубљен и у Марију!

Господине кое он?:
„Ево Вам његов број
па питајте га сами
Дуленце је добио надимак
захваљујући једној Марији
једној дами...

осмислио и послао: Душан Дојчинов

• Директори се ротирају у фотељи, а ја око себе.
• Мењам два радна места за једну фотељу.
• Многи су га купили, али без гаранције.
• Нисам имао пара и платио сам главом.
• Први снег није изненадио једино директоре. Навикли су да им пада с неба.
• Није важно ко је за кога, већ ко је иза кога.
• Човек је највеће богатство. Колико имате људи?
• Купујте људе, ко зна када ће вам затребати.

• Мала врата су за велике људе.
• Посетите директора. Опет му је понестало вискија.
• Ако укину корупцију, како ћемо се запошљавати?
• Код нас човек вреди колико може да плати.
Петар Јовановић

ЈАВНО И ТАЈНО

Јавно га цијени,
хвали и слави,
а потано му
ради о глави.

УЗАЛУД

Узалуд се
многе наде траће:
нема слоге
у несложне браће.

Душан Ђуришић

• Посланици се једни другима обраћају савеменим псовкама.
• Мука ми је више од ноћног провода.Ништа се не обелодањује. .
• Историју политичких глупости пишу победници.
• У политичким кухињама ситна боранија је кулинарска чаролија.
• Они што производе илузије нису са естраде.
• Ударна песница протеком времена постаје шака јада.
• Оптимизам нам не мањка, али многошта друго нам фали.

• Многи су свој живот дали за нашу општу несрећу.
• Учесници су напустили преговоре у војничком поретку.
• Једна од његових мрља на савести је - прање новца.
• У поступку приватизације крчме не зна се ко пије а ко плаћа. .
• Сви трче почасни круг јер је то унапред одређено.
• Штрај глађу се не одвија у народним кухињама.
• Доста ствари смо упрскали, али неке су измакле контроли.

• Сви скернули памећу у мислима су са нама.
• Толико смо се задужили да нам је и судска палата под хипотеком.
• И ја сам свог кућног љубимца изабрао у другом кругу.
Живојин Денчић
• Наш је човек као грамофонска плоча. Час се врти на једној, час на другој страни!
• Када бих поново бирао професију, радио бих као гинеколог. Тада би ми муштерије биле и наши политичари!
• Немамо потребе од куповање прислушних уређаја. Наш човек редовно пере уши.
• Пораз смо прославили дискретно. Да нам победник не би завидео.

• Македонац никада не прави коалицију са Македонцем! Два добра никада не иду заједно.
• Највећи родољуби су они који не знају нити један страни језик. Они никада неће напустити земљу.
• Морталитет нам је у границама нормалног. Ненормалан нам је наталитет.
Васил ТОЛЕВСКИ
РАДОСТ РОБОВА
Било на телевизији.
Дјете је проговорило енглески. То јест, први језик који је проговорио, тај дјечак, био је енглески.
Сатима је седео пред телевизијом и гледао цртане филмове, који су били на енглеском, и тако почео да говори енглески.
Родитељи су били одушевљени, мајка препоносна.
На телевизији су то приказивали са наглашеним одобравањем и као потврду националне надарености. Одобравање тога провлачило се кроз читав прилог.
Радост је то велика: дете робова – проговорило језиком господара!
Било је то в земљи Србији, граду Нишу, почетком Трећег миленијума.
Горан Стевин
ПЛАНЕТА X
Поново је дошло до проблема са црном рупом. Почела је да гута с друге стране.
Одовуд се већ неколико пута загрцнула па сад покушава да изведе нешто спектакуларно.
Планета X, која јој се приближавала с леђа, нема појма за ову накану црне рупе.
Неизвјесност је расла и сваког тренутка биће „оде маст у пропаст“!
О својој судбини Планета X је имала сазнања једино из часописа „Галаксија“. С нестрпљењем је очекивала да читалац окрене сљедећу страну и види шта јој је чинити и каква је судбина чека.
А домаћица к’о домаћица, поново је у новинску хартију умотавала колаче. Сад пријети опасност да се црна рупа и с ове стране загрцне.
Перица Јокић
ДЕМОКРАТСКА ПРИЧА
У демократским земљама, а наша је, разуме се, баш таква, и сатиричне приче морају бити демократске. Доста је било диктатуре такозваних сатиричара! Ваљда народ боље види шта је добро, а шта није (уколико нешто лоше уопште и постоји) него надобудни појединци. Зато ова сатирична прича креће демократским путем.
Ситуација у земљи је ........ (описати у 20-30 речи). И поред свих ових проблема, углавном објективних, проузрокованих неповољном констелацијом међународних односа, делом и субјективних, насталих због грешака појединаца ............. (навести један до два примера, а посебно треба бити оштар према спорим и нељубазним конобарима), наше мудро руководство, на челу са ...... (навести име), контролише ситуацију и сигурно води земљу у бољу будућност. А она само што није.
............... (навести своје име као аутора приче)
(за почетак, уредник као автора наводи: Ђорђе Оташевић)

НАДАЊА

Пуста надања еколога:
нићи ће бокори цвијећа,
усред густога смога,
из гомиле смећа.

НЕ БИ ДОЉЕ

Попео се он високо
и сада не би доље -
без невоље.

Душан Ђуришић

Tode Risto Blaževski
KARIKATURА I HUMOR
Pošavši od ovako koncipiranog naziva Karikaturа i humor, može se pomisliti da karikaturа - kao umetničkо likovno delо, i humor - kao atraktivna forma za prouzrokova-nje određeno duhovito stanje, (stanje veselog raspoloženja kod čoveka), su takve kari-katurne kategorije koje postoje samostalno u realno – materijalnom i duhovno – idejnom svetu, kategorije koje su krajno nezavisne jedne od druge, i koje samo ponekad i slučajno, iz određenih razloga, dolaze do međusоbnog dodira ili do nekakve međusоbne korela-cije.
Razume se da to nije tako.
Humor – kao jedna vrlo ozbiljna čovekova duhovna aktivnost, nalazi se u karika-turi, kao nerazdvojni njen sastavni deo – njen sastavni element, i pretstavlja jednu veoma značajnu karakteristiku karikature jer pretstavlja sadržinu i suštinu karikature.
Ali, humor se nalazi i u druga umetnička dela. A ima ga i u neumetničkim sredina-ma i na druga mesta. No to je tema koja je van teme ovog teksta.
S druge strane, karikature bez humora nema, delo, tvorevina, crtež, bez humora ni- je karikatura. Tačnije rečeno: ne pretstavljaju karikature crteži koji imaju nekakvu sadrži- nu, ideju, poruku, ali koji nemaju humor – duhovitost , a to znači kritiku (samim tim i poru-ku), iako su izrađeni u karikaturnom maniru, i, vizuelno, liče na karikature. Ovde je reč - pre svega, o reklamnim i transparentnim crtežima koji imaju komercijalni i informativ-ni karakter. Oni imaju druge vrednosti ali nemaju nikakve umetničke vrednosti. Njihov cilj postojanja, je da informiraju, reklamiraju, propagiraju nečeg ili nekoga i tako dalje.
Kada smo več jasno naglasili ulogu humora u karikaturi i njegov bitni značaj za o-vog vida likovnih dela, potrebno je objasniti u čemu se sastoi ta njegova uloga.
Uloga humora u karikaturi je zasmejavanje recipijenta – gledaoca. Ali to zasmejava-nje nije beznačajno i bez cilja. Ono ima dva značaja (dva cilja): primarni sekundarni. Na-zivanjem- primarnim i sekundarnim značaja (ciljeva), humora ovde, nije zbog njihove raz-ličite vrednosti između jednog ili drugog, nego zbog redoslednosti njihovog pojavljiva-nja.
Primarni značaj (primarni cilj), humora i njegovo zasmejavanja – kao što samo ime pokazuje, prvi dolazi do izražaj, а manifestuje se preko atraktivnosti, privlačnosti recipe-enta –gledaoca prema karikaturi.
U procesu recipijencije (percepcije) karikature - početno likovno - vizuelno gledano, primarni značaj (primarni cilj), humora se najpre ogleda u najistureniji likovno vizuelni deo – likovno vizuelne i idejno duhovne strukture karikature. Likovni elementi – likovni znaci i simboli primenjeni u humorističnom –duhovitom maniru su oni faktori koji pretstavljaju hu- mor u ovu njegovu primarnu funkciju. Likovno vizuelno gledano, humor je spoljašnost ka-rikature u jednoj velikoj meri.To je ono, lako uočljivo-vidljivo , atraktivno odmah shvat-ljivo kod karikature …razume se ako je ona (karikatura),dobra umetnički vredna, kvalitetna.
Vremenski, ovaj značaj (cilj), humora se locira u momentu kada recipient – gledaoc zapaža karikaturu, kada samo što ju je video, kada ju je primio vizuelno, kao sliku. To je
viđenje samog fizičkog izgleda karikature – u njen materijalni smisao. Ovde se radi o spe-cifično svojstvo karikature - reklo bi se, da bude privlačna (i da privlači), da bude lako i ve-oma brzo zapažena od svog recipejenta – gledaoca, karakteristika karikature koje je tesno vezana sa humorom, sa duhovitog - fizičkog izgleda ovog likovnog dela.
Dali (pa i koliko), če biti ostvareni primarni značaj (primarni cilj), humora, u ovom
stadiumu recipijencije (percepcije) karikature, zavisi od toga koliko je i kakvih je humo- rističnih likovnih elemenata – likovnih znakova i simbola, primenio autor- karikaturista i kakvu ideju - kritiku i poruku je sročio u svoje delo. Vremenski ovaj stadijum traje veoma kratko.
Kada govorimo o sekundarnom značaju (sekundarnom cilju), humora u karikaturi, treba reči, da samo dobra i duhovita karikatura , zadržava dovoljno vremena pažnju re-cipienta –gledaoca, da bi se moglo govoriti o sekundarnom značaju (sekundarnom cilju), humora kao naredni (sledeči) stadium u procesu recipijencije (percepcije), karikature. To je stadium zasmejavanje recipijenta – gledaoca, tojest njegovo upoznavanje sa sadržinom karikature, primanjem ideje - preko kritike i poruke autora – karikaturiste, koja proizlazi iz nje (od ideje).Koliko če trajati zadržavanje pažnje recipienta – gledaoca na odnosnu ka- rikaturu, kada proces percepcije karikture samo što je započeo, zavisi če od obima privlač-nosti izražen preko primenjenih adekvatnih likovnih elemenata – likovnih znakova i sim-bola u vizuelno-likovnom elementu (komponenti), karikature.
Zasluga za to pripada humoru – kao dominantni umetnički izraz, u grafičko – vi-zuelnom smislu ali – kao posledica mislovnog procesa recipijencije (percepcije), karika-ture kod recipenta –gledaoca, i u idejno - duhovnom smislu, koji daje svojstvo karikaturi da zadrži pažnju recipijenta – gledaoca na odnosnu karikaturu, a zatim (najčešče), i da je prihvati.
Sama ideja, a samim tim i poruka autora - karikaturiste, u karikaturi, je plasirana u obliku kritike. To znači da ideja proizlazi od kritike, a od kritike proizlazi i poruka. A kritika je uvek oblikovana u humorističnom – duhovitom obliku, i realizuje se primenom osnovnog izraznog karikaturnog principa: preterivanjem (i to u likovno-grafičkom i u idejno-duhov-nom smislu). Uopšte uzevši, kritika je osnovni stub-nosioc (osnovni-nosač), duhovnih vred-nosti karikature.
Glavna uloga humora u karikaturi je da nasmeje recipienta –gledaoca, i preko sme- ha da iskritikuje nekoga, li nešto kod ljudi ili u društvu, a samim tim da prenese ideju – poruku, autora – karikaturiste. Dakle humor radi humor odnosno smejanje radi smejanje ni u svakodnevnom životu – nema, a nema ga ni u karikaturi. On (humor) odnosno smejanje – kao spoljašna manifestacija duhovitog raspoloženja kod recipijenta – gledaoca uvek je prouzrokovano od nečega, od nešto koje je postalo predmet humora, odnosno kritike.
Ovo smejanje - kao kritika, je opšta zakonitost u zivotu čoveka, a u karikature je
suštinska zakonitost. Ono je od suštinskog značaja za karikaturu jer bez humora, nema ni karikature.
Treba biti istaknuto da humora ima i u oba dva bitna elemenata (komponenti),
kaikature: i u vizuelno-likovnom elementu (komponenti), i u idejno-duhovnom elementu
(komponenti), karikature. Za to koji od njih je od večeg značaja ovde nema potrebe od elaboriranja zato što su nerazdvojni. Oni se odnose kao glavne i sporedne stvari u pavu (u pravnoj teoriji). Iako humor u vizuelno-likovnom elementu (komponenti), karikature - sa svim izvedenim likovnim znacima i simbolima, izgleda glavni i važniji – pošto je, lako uočljiv-vidljiv, atraktivan, i slično, humor u duhovnom elementu (komponenti), karikature nije uopšte manje važan iako je teže uočljiv-vidljiv, iako nije toliko atraktivan, (jer posle smeha navodi recipijenta – gledaoca na razmišljanje).
Sam humor u karikaturi, doprinosi da ovoj vid likovnih dela (karikature), žanrovski spadaju u humoristična - duhovita umetnička likovna dela.
Skopje, oktobar 2017
НАТО ИЛИ РУСИЈА, ПИТАЊЕ ЈЕ САД!
Сви су изгледи да ће Србија морати да преломи коме ће се царству приклонити. Хоће ли и званично постати пуноправна чланица НАТО пакта, или ће постати руски протекторат? Кажемо пуноправна чланица, јер НАТО пријатељи имају канцеларију при Министарству одбране Србије. Ради боље комуникације с нашом војском, разуме се. Осим тога имамо заједничке војне вежбе. НАТО трупе могу несметано и некажњено да пролазе српским друмовима. Ако некога притом, не дао Бог, прегазе, одговараће пред својим судовима. Што ће рећи да ако неки „Афроамериканац“ из састава НАТО јединице пређе тенком преко каквог српског „Стојадина“ и самеље путнике у њему, онда ће тај тамнопути српски пријатељ одговарати пред судом у, рецимо, Калифорнији. Исто тако, ако у некој кафанској тучи, у српском бирцузу, извесни Џон Смит избоде ножем каквог Јовановић Мирка, неће му судити суд у Београду или Новом Саду, већ некакав суд у Ливерпулу. Има ту још неких братских веза између пријатеља из НАТО савеза и наших одбрамбених узданица.
Е сада, нису ни Руси без шанси. Ту и тамо појаве се наши војници на некаквој заједничкој вежби с руском војском. Па онда наше наоружање. Углавном руско или мало модификовано. Ту су авиони и ракетни системи које нам је Русија продала, поклонила или обећала. Да не говоримо о старим и блиским везама наша два народа. А тек о несебичној помоћи коју нам је Русија пружала кроз историју. Не само у оружју и материјално опипљивој, већ и кроз добровољце у небројеним ратовима које смо водили, обавештајном сектору, дипломатске притиске на наше непријатеље, па све до директног ослобађања наше територије од страног окупатора. Да ли би Пеко Дапчевић ушао на белом коњу у ослобођени Београд да руске „Каћуше“ пре тога нису почистиле Србију од Немаца, Бугара и осталих, тада окупатора, а данас савезника?
НАТО, то јест, евро-атлантске интеграције, читај Запад, веома су привлачни нашем народу. С разлогом. Стигне нека милостиња са Запада ојађеном и опљачканом народу. Много више евра, франака, круна и фунти, односно свих могућих долара дође с гастарбајтерима као неопходна потпора посрнулој економији. Ако се вратимо у прошлост са Запада су стизале бомбе. У Другом светском рату, прво су нацисти на Ускрс бомбардовали српске градове, да би три године потом, опет на Ускрс, али сада Американци и Енглези довршили Хитлерову замисао. Због симетрије! У грађанском рату '90-тих западне силе су већ деловале заједно. Почастиле су Србе у Крајини, Босни, на КиМ и у остатку Србије, како бомбама тако и уранијом. Додуше, сиромашним, но, по нас довољно богатим да га се никада не ослободимо.
Чини се да Русија има благу предност над Западом. Није важно ко је шта учинио у прошлости за Србе. Небитно што је руски цар увео своју земљу у светски рат да би заштитио Србију. Ко то више памти? Није одлучујуће ни то што данас сама Русија штити Србе и српство више и гласније од саме српске владе и њене такозване елите. Кључно је то што у Влади Србије и њеној Скупштини седе већином проруски кадрови. Дакле, тамо где се одлучује русофили су бројнији. Тако да ни неки уцењени лидер, лицемер и лажов, који би у будућности евентуално могао да зајаше Србију, не би могао на своју руку да увуче Србију у НАТО. Садашњи српски министри и посланици, биће то и у наредних три-четири деценије. Осим оних који евентуално пандркну. Али, ни то није превелики проблем. На једног таквог макар двојица (двоје) чека у резерви. По оној да се сличан сличном радује. И кад је већ тако, онда НАТО нема шта да тражи у Србији. Сви ови напредни, социјалисти, левичари, социјалдемократе, и ини, све су то моралне громаде, патриоте, родољуби и национално свесни појединци. Ти се неће полакомити и поклонити Западу и НАТО пакту због тричавих признања, медаља, новинских чланака... А већ због дебелих свежњева у еврима или доларима не би погазили огњиште, дедовину или претке таман да све ове банкноте падају у џаковима.
Миодраг Тасић
Iz: "Novosti", Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

09. prosinca 2017.
Piše Viktor Ivančić

Krv, laž i suze

Razlika između hrvatske istine i istine kao takve tolika je da u predodžbi zastupnika one prve – među kojima istaknuto mjesto zauzima Božo Petrov – ona druga zapravo ne postoji, osim kao strašno oruđe neprijateljske propagande, pogodno za svaku vrstu sabotaža

Hrvatski parlament, u kojem ordinira i predsjednik Mosta Božo Petrov, nadređen je Svemiru. Dogodi li se, na primjer, da Vijeće sigurnosti Ujedinjenih naroda usvoji kakvu kapitalnu rezoluciju, ili da papa Franjo revolucionarnom enciklikom dopusti abortus, ili da Donald Trump objavi nuklearni rat Sjevernoj Koreji, a da o tome nije bio konzultiran Sabor RH, nema sumnje da bi to kod hrvatskih parlamentarnih zastupnika izazvalo ozbiljnu zabrinutost i potaknulo ih na razmatranje oštrih mjera odmazde. Desi li se da Zemlja odstupi od putanje po kojoj uobičajeno kruži oko Sunca, ili da zbog nekih razloga uspori vrtnju oko svoje osi, ili da zbog otapanja ledenjaka pri Sjevernom polu trećina Europe i četvrtina Sjeverne Amerike nestanu pod morem, a da to nije prodiskutirano u Hrvatskome saboru, eto razloga za hitno sazivanje sjednice Sabora RH. Samo je Bog iznad Hrvatskoga sabora, kao što reče neki od hrvatskih političkih velikana, a i Njemu bi bilo mudrije da pripazi što čini.

U orkestriranoj histeriji što je zahvatila Hrvatsku nakon nepravedne, neodržive i neprihvatljive presude Haškog suda ‘šestorici Hrvata’, u svoj toj kakofoniji visokokvalitetnih psovki, urlika, anatema i kletvi, koje odišu takvom jednodušnošću da će nepažljivi promatrač vrlo lako zamijeniti pljuvanje Ovoga s krikovima Onoga, proklinjanja Onoga s baljezganjem Ovoga, jer svi krešte izrazito slično i da, shodno tome, prolom ujedinjenog Protesta poništava njegove subjekte, ipak se izdvaja staložena solo dionica uvaženoga saborskog zastupnika Bože Petrova: on je, elem, zatražio da se povodom presude suda u Haagu u najkraćem roku oformi istražno saborsko povjerenstvo!

Što bi točno rečeno istražno povjerenstvo trebalo istražiti i kakvi bi bili dometi njegovih zaključaka, Božo Petrov nije do kraja pojasnio – u radijskoj emisiji uspio je iznijeti tek šturu skicu svoje zamisli – no osnovna ideja je razvidna: nakon što je sud u Haagu prestao sa suđenjima, u Hrvatskome saboru treba se upriličiti suđenje Haškom sudu i njegovim pomagačima! Za kazne koje je izrekao Hrvatima, tribunal u Haagu ne smije proći nekažnjeno! A pogotovo domaći izdajnici koji su ga servisirali! Uvriježene liberalno-demokratske trice o strogome razdvajanju zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, ili o razgraničavanju međunarodnih i nacionalnih jurisdikcija, za Božu Petrova ne predstavljaju nikakvo opterećenje, jer ‘samo je Bog iznad Hrvatskog sabora’, a Taj nije sklon osuđivati Hrvate, što će potvrditi i istražno saborsko povjerenstvo.

To da nekakvo međunarodno tijelo donosi nekakvu odluku – i to odluku koja se tiče Hrvata, koja na izravan način tangira hrvatske nacionalne interese – a da Hrvatski sabor, kao vrhovni reprezentant hrvatskoga ljudstva i zastupnik hrvatskih nacionalnih interesa, prodaje zjake i nemoćno sliježe ramenima, za Božu Petrova je potpuni užas. Za njega je to skarednost nad skarednostima. Za njega je to sramotna propast hrvatske nacionalne ideje. Za njega je to smak svijeta, jer svijet, kao što znamo, niti ne postoji izvan obzora hrvatske političarske arogancije.

Ukoliko, dakle, Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju donosi presudu ne uzimajući u obzir ‘Deklaraciju o Domovinskom ratu’ što ju je usvojio Hrvatski sabor – to jest stotinjak baraba skupljenih s koca i konopca, koji nemaju problem s tim da ordinarnu laž proglase svetom i obvezujućom nacionalnom istinom – to je nešto nepodnošljivo. Jer za što smo se onda borili? – pita se Božo Petrov. Čemu uopće suverena i krvlju izborena država? Imati samostalnu Hrvatsku, smatra Božo Petrov, znači prije svega imati pravo na tumačenje svijeta u hrvatskome ključu.

Radi se, prema tome, o pitanju istine. Razlika između hrvatske istine i istine kao takve tolika je da u predodžbi zastupnika one prve – među kojima istaknuto mjesto zauzima Božo Petrov – ona druga zapravo ne postoji, osim kao strašno oruđe neprijateljske propagande, pogodno za svaku vrstu sabotaža. Istina kao takva je, takoreći, protuhrvatski fenomen, podmukli vid uobličavanja činjenica čiji je jedini cilj podrivanje mlade i ponosne države; istina kao takva u optjecaju je samo i isključivo zato da diskreditira hrvatsku istinu.

Dražen Ciglenečki, dežurni umobolnik Novog lista, u utorak nas je poučio da je ključni argument za takav odnos prema realitetu ‘nešto što se zove državni razlog’. ‘Ozbiljne nacije’, piše on, ‘uglavnom nastoje nekako zataškati sramotu koju učini neki od njihovih lidera.’ Stoga je Stjepan Mesić, suradnjom s Haškim sudom i publiciranjem transkripata iz kojih se vidi da je Franjo Tuđman planirao agresiju na Bosnu i Hercegovinu, prema mišljenju novinara Ciglenečkog, nanio nepopravljivu ‘štetu’ Hrvatskoj i tragično joj ‘naškodio’. Naime: ‘Odgovorni predsjednici u pravilu skrivaju prljavo rublje svojih prethodnika. Ne zbog njih, nego zbog vlastite države.’

Eto toga jednostavnog, valjda u stotoj varijaciji izloženog principa: nacije su neozbiljne, a predsjednici neodgovorni ukoliko ne ‘skrivaju prljavo rublje’ i nisu spremni ‘zataškati sramotu’ u interesu ‘vlastite države’. Jedino skrivanje i zataškavanje vodi u ozbiljnost i odgovornost, dok suprotne navade trasiraju put u izdaju i nacionalno štetočinstvo. Državotvorne neistine imaju utemeljiteljsku važnost, pa bi valjda i hrvatska država, da u svojoj mitskoj egzistenciji ima moć oglasiti se poput živog organizma, bez suvišnih dvojbi istaknula osnovni kredo za svoj modus vivendi: Lažem, dakle, postojim! Ili čak, u verziji za zlobnike: Lažem da postojim?

Novinar Dražen Ciglenečki vjerojatno ne smatra da je obesmišljavanje kategorija istine i laži klasičan fašistički refleks, niti da je utaja istine kao takve za račun hrvatske istine pouzdani simptom fašizacije društva, a zacijelo mu nije bliska ni misao da onaj njegov ‘državni razlog’, skupa s prostim načelom koje iz njega slijedi, skončava u moralnoj provaliji nepregledne dubine, jer je ‘prljavo rublje’ koje valja sakriti od očiju javnosti – i haških tužilaca – samo ofucana fraza iza koje leže prnje u kojima su živote gubili logoraši iz Dretelja i Heliodroma. Njegova je namjera tek dodati svoju časnu cjepanicu na lomaču što je naložena za Stjepana Mesića, jer ovaj nije bio dovoljno odgovoran da obmanama štiti hrvatsku državu.

Nema sumnje da s istom ambicijom Božo Petrov zagovara osnivanje istražnoga saborskog povjerenstva, s tim da mu iznova otkrivena oporbena strast omogućuje sagledavanje širega fonda izroda, jer bi to tijelo, rekao je, utvrđivalo ‘odgovornost pojedinih hrvatskih političara’ za dijabolično djelovanje Haškog suda. Pritom je iskazao i notu racionalne skepse, primijetivši da figure poput Andreja Plenkovića, Gordana Jandrokovića ili Vladimira Šeksa ‘neće dopustiti takvo istražno povjerenstvo u kojem bi oni bili prvi svjedoci’. Ukratko – treba pod krovom parlamenta organizirati lov na veleizdajnike.

Božo je Petrov, drugim riječima, odlučan provesti istragu o tome zbog čega udruženi zločinački pothvat Tuđmana i kompanije nije proveden do kraja, nego je operacija, uz evidentan geopolitički debakl, okončana i nepravednom & neprihvatljivom međunarodnom osudom glavnih aktera. Neugodno je i pomisliti do čega bi ga dosljednost mogla dovesti, imamo li u vidu činjenicu da je upravo Otac države svojim potpisom blagoslovio osnivanje suda u Haagu: da li bi vođa Mosta naposljetku smogao snage optužiti Franju Tuđmana za kriminalizaciju i neprijateljsko ozloglašavanje Tuđmanove državničke politike?

Poručiti mu da se okani ćorava posla, da je razmetanje parlamentarnom žandarmerijom tek lakrdijaško artikuliranje nemoći, pokušaj da se patriotskom očajavanju prida forma političke akcije, a usput i prikolje šačica nelojalnih državljana, da samim pozivanjem na autoritet Sabora RH podsjeća na vladara koji vitla žezlom od staniola i nakrivljuje krunu od kokošjih pera, da je famozna ‘Deklaracija o Domovinskom ratu’ vjerodostojna kao prijetnja jedino u mentalno zarobljenoj Hrvatskoj, a da je, što se ostatka čovječanstva tiče, može objesiti mački o rep, te je možda vrijeme da konačno sleti s gustih hrvatskih oblaka i svečano tresne dupetom o tlo, bilo bi, razumije se, sasvim izlišno.

A sigurno je i da Božo Petrov ima unaprijed pripremljen odgovor. Otkud debilu iz velikosrpskih Novosti pravo da tako komunicira s hrvatskim državnim dužnosnikom? Što on sebi umišlja? Tko to financira? Na koji bi to način uopće bilo moguće sletjeti s oblaka i tresnuti dupetom o tlo ako zakon gravitacije nije usvojen u Hrvatskom saboru?

192
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA