НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 3 - Page --- February 1, 2018
193
X INTERNATIONAL CARICATURE CONTEST - MAGAZINE “NOSOROG” (“RHINOCERVS”)
• Џаба хирурзима дипломе. Чак и они што оперишу по градском превозу више од њих зарађују.
• Припадници неких племена не воле дебеле туристе. Уби их холестерол.
• У паклу је сада много пријатније. Због неплаћених рачуна искључили су им грејање.
• Ленчарим већ трећи дан без престанка. Мораћу мало да се одморим.
• Смисао живота је да тражиш смисао живота. Када га нађеш, твој живот више нема смисла.
• Да ли сам склеротичан? Не знам, не могу да се сетим.
• Изгледа да ћемо ускоро поново бити монархија. Глупост већ царује.
• Ако је ћутање злато, наше златне резерве су последњих петнаестак година силно повећане.
• Ајде што ме је напустила жена него ми се ни Леси не враћа.
• Државу и даље градимо на Марксу. Само што је уместо Карла сада узор Гручо.
• Сада смо слободни. Добили смо Вољно.
• Какво је време, и оптимисти све виде црно.
• Уплатио сам за зимовање. Насанкали су ме.
• Парче слободног неба веће је од целе земље.
• Када је сиротиња поумирала од глади, животни стандард нам је у просеку знатно порастао.
• Двогодишње дете одбија да иде у јаслице које су близу куће. Ту је мало његових пријатеља с Фејзбука.
• Више није као у комунизму све црно-бело. Сада је све црно.
• Будућност нам је светла. Ипак, понесите свећу или батеријску лампу.
• Ватрогасци горе од жеље да угасе све што гори.
• Грађани су добро информисани. Штета што су информације лажне.
• Наша шанса је у текстилној индустрији. Држава нам виси о концу.
• Више нећу проливати крв, зној и сузе. Нестало ми је пара за теретану.
• Ускоро ћемо добити обећане куле и градове. Кулисе већ стижу.
• Не морам да идем у цркву. Жена ми по цео дан попује.
• Посна слава – и вуци сити и овце на броју.
• Откако је зоофилија забрањена, роде више не доносе децу.
• Када је сазнао своју цену, видео је да је инфлација много већа од званичне.
• Ја сам за реципроцитет. Зашто бих читао оног Достојевског кад ни он није читао моје књиге.
• У земљи Киклопа офталмолози примају пола плате.
• Када нудисти играју шах, нема предаје. Игра се до голих краљева.
• Волим да путујем авионом јер ми у њему никада није досадно. Чим уђем у њега, почнем да паничим.
• Жене треба да сецкају лук док гледају срцепарајуће филмове. Ионако ће им тећи сузе.
• Благо ауторима забрањених књига. Они су сигурно имали барем једног читаоца.
• Главу горе – рече џелат.
• Влада има толико добрих намера да би могла да поплоча аутопут до пакла.
Ђорђе Оташевић
- Док смо имали бравара, калаузи нам нису били потреебни!
- Ако је новац слобода, онда је беспарица страх од слободе!
- Шта значе оволике промене? Зашто се ништа не мења?!
- Жена му је авион. Обрушава се на пилоте!
- Трошим себе, узгајам себе!
- Ми смо једном ногом у гробу. Зато и мртви гласају!

- Илузије које сам гајио, биле су ГМО!
- Плацебо је презир добронамерних!
- Данас вечна љубав може да траје и неколико недеља!
- Некад се заседало у Столицама. Тада нису биле електричне!
- Да ми је да полудим, па да живим као сав нормалан свет!
- Можда је крађа била пољска, али извршилац је био наше горе лист!

- Србијом не теку мед и млеко, мада се народ свакодневно музе!
- Србија за почетнике. Примамљива превара!
- Умеће говора треба прво потражити у ћутању!
Раде МИЋКОВИЋ

СИСАР

Хоће снаша нове сисе
пошто оне старе висе
(кад су могле скупа расти
требале би исто пасти)
она десна кад залупка
протегне се све до пупка
док јој лијева бар за сада
скоро дупло мање пада.

Загонџија снашин Лука
прича да га хвата мука
увијек кад се с њима рве
сам је себи попут мрве
кренуо би он на виме
ал′ се плаши нема чиме
и Шива би са шест руку
у тој борби рикно: ку-ку!

„Ало ... доцо међу нама
какав ли си са сисама
мој је проблем врло мучан
па те питам да л′ си стручан
она моја има цице
ко сомборске лубенице
па помагај мили брате
да се макар дупло скрате...

 ... и кренуше с много жара
до доктора пластичара
путем Луки дрхти узда
ко ће ђавла да обузда...

Зин'о доцо стари сисар
зин'о његов лични писар
кад видјеше у те снаше
двије скоро трокилаше.

Пита снајка своје јање:
Кол'ко треба да се смање?

Нека калуп рече Лука
буде таман као рука!

Одмахује доцо главом
борећи се с првим шавом
биће кала скоро тона
што дуда што силикона.

И док нека чудна смјеса
обуздава вишак меса
богами су као нове
пљуцну писар доктор Јове
па за срећу три пут хукне:
Не дај боже да што пукне!

Далеко вам лијепа кућа
гаранција до сванућа.

М. Берић

ЖАЛОБИТНА ПЈЕСМА

Нашли смо се преко вражјег НЕТ-а
ја и она с двије стране свијета.

Два тетријеба двије сродне душе
ужегнути због љубавне суше.

Писала ми преко свјетске мреже
да због мене нема равнотеже.

У поноћ сам с ове наше стране
дотесав′о риме медоване..

Те убрзо вражјем НЕТ-у хвала
плану љубав ко комшијска штала.

Она отуд, а ја одовуда
љубакамо преко вражјег чуда.

Кад је љубав стигла до врхунца
изненада ето мога сунца.

Одлучила да докаска 'амо
да се једном људски угледамо.

Писала ми да је као клинка
била лијепа аман к′о Мерлинка.

Снови су ти једно, моја туго
а јава је увијек нешто друго.

Рђу нађе лако друга рђа
ја никакав, а она још грђа.

Види јадна да ми лако није
као дулек пукле илузије.

Слутим и ја да јој лако није
да л′ да плаче или да се смије.

Тако пуче љубав преко НЕТ-а
ја и она опет смо два свијета.

Боже знаш ли ко ли више жали
зашто смо се спатни угледали.

***

СПОНЗОРУША

Ниједна рупа
није тако скупа
као рупа која
тек пропупа!

Миладин Берић

• И онда су дошли жути људи и завладали свим бувљацима у Србији!
• Ми смо неуништив народ. И кад нас више не буде било, дух наш живеће на овим просторима!
• Не би нам потонуле све лађе, да наши кормилари нису искористили повољан ветар!
• Тешко онима чија је девиза лако ћемо!
• Иако нас Бог чува, политичари ипак имају више поверења у телохранитеље!
• Извео сам је у биоскоп, јер сам приметио да се она најбоље опушта у мраку!
• Бог чува Србе и пази да му све овце буду на броју!
• Живим у погрешном времену. Овај век није мој дан!
• Украо је књигу у самопослузи. Одмах су га послали у лудницу!
• Ђордано Бруно је у средњем веку био један од горућих проблема!
• Ја поштујем свих десет божјих заповести. Мислим, трудим се..
• Мислим... Е, јеби га!
• Наше избеглице су веома дружељубиве. Њих ни пушком не можеш да истераш из колективних центара!
• Кад измисле посне чварке, одмах прелазим у вегетеријанце!
• Каин је убио Авеља, да би себи обезбедио престижно место у Библији!
• Наша Народна скупштина најбоље функционише кад је распуштена!
• Туристичка понуда Србије је богата. Ми странцима нудимо све и свашта!
• Ми изузетно брзо напредујемо. Још нисмо ни ушли у ЕУ, а већ добијамо последње опомене пред искључење!
• Мој комшија се пицнуо. Лежи у ковчегу у свечаном оделу!
• Срео сам комшију на нудистичој плажи. Да није ставио кравату не би га ни препознао!
Зоран Т. Поповић
- Поред толиких магараца није тешко бити коњ.
- Не узимајте говна у уста. Сумњивог су квалитета.
- Лопови су се добро маскирали. Обукли су полицијске униформе.
- - Колико имаш кила ?
- После операције ниједну.
- Ко овде преживи неће имати коме да прича како је преживео.
- Да смо знали да је ћорав гласали бисмо за неког другог слепца.
- Не једите оно што се не једе. Треба и други да се прехране.
- Прешли су са речи на јело.
- Ко преживи пакао заслужио је рај.

- Када изградимо савремено путеве и пруге брже и удобније ће да се одлази одавде.
- Наш највећи проблем је што нам проблеме решавају они што их стварају.
- Знали смо да је говно, али не и да је смрад.
- Што се више дувају пре ће пући.
- Неки кажу да сам велика будала. Пуста завист.
- Да нисмо лутали одавно бисмо се погубили.
- Оно што у вестима није јасно у дневнику је још мутније.
- Живимо у изибиљу. Свега нам је преко главе.
- За нову годину поновио гаће.
Доста су ми се старе увлачиле у дупе.
- Ако је политика ђавоља работа, онда су политичари ђавољи посленици.
- Оволике успехе рада владе до сада нико није видео. А неће и ове.
- Отишао сам у иностранство из патритских разлога. Нисам хтео држави да будем на терету.
- Нисмо више црна овца. Ошишани смо.
- Водим интиман разговор. Причам сам са собом.
- Хронично љубоморни су трајно болесни.

- Ко се другом увлачи у дупе кад тад биће посран.
- Наша срећа је што смо се нвикли на несреће.
- Држава брине о рушевинама. Одржава их.
Добио сам ногу на послу. Ја увек добијем оно што ми не треба.
- Не сећам се шта сам последњи пут јео, али знам шта одавно нисам.
- Лопови раде искључиво ноћи. Тада се поштен свет одмара.
- Коме није ни до чега њему је свега преко главе.
- Опрао је своју биографију. Сад је чист.
- Није тешко међу говнима уочтити највеће говно. Око њега се увек окупља највише мува.
- Од када нам добро иде све лошије стојимо.
- Када немаш ништа и не треба ти много.
- Ко је мањи од маковог зрна ни за штрудлу није.
- Ко мисли само на своју гузицу њему до образа није стало.
- Запустили смо постојеће рушевине. Мораћемо да правимо нове.
- Могао сам боље да прођем. Да нисам полазио.
- И прави пут је пун кривина.
Горан ИВАНКОВИЋ
• Што мање о сутрашњици сањамо, то имамо више времена да је стварамо!
• Они који немају слуха за социјалу су најбољи композитори музике празних стомака!
• Боље је држати језик за зубима, како би и њих сачувао!
• Имао је у себи више пакости него кости!
• Да би држали главу горе, не треба да нам остало буде све горе и горе!
• Само глава која је празна, када се пуни остаје и даље таква!
• Ко сваке године упорно исто рије, тај је најбољи професор из историје!
• Можда и није толико крива и крвава, као што су је зли језици назвали, свекрва!
• Оно што је за гурмане мезе вез везе, за гладне је главно јело са везом!

• Заклели су се на заједнички живот до смрти, само се није знало ко је кога довео до тога!
• Некима се плате не исплате јер их не примају, а другима јер и без њих превише узимају!
• Да су га оставили цело време да буде на врху на власти, не би му попадале све власи!
• Лако је њему да претура из шупљег у празно, када му је баш због тога пун џеп!
• Није лако збунити и победити непријатеља који је и онако превише луд!
• Нису се још ни ухватили за руке, а њихови нестрпљиви родитељи су им више објавили заруке!
Иван Русјаков

СТИД
Ако стварно неће
више да вас види,
угасите светло
да се - не постиди!
*
Н. ЧД Пешић

ТВИТЕРАШ
На твитеру каквог
ли снажног делије,
смело лупа, псује,
под шифром се – крије!
*
НИКола ЧД Пешић

ДОСЛЕДНОСТ
Некада се реч поштовала, а писана реч је била као залог душе за вечност.
То што је писало, била је објава, да он, писац, стоји иза сваке своје речи, да је то његово најинтимније, најистинскије и најистинитије о њему, његовом најбитнијем суштаству, и да не може друкчије него да он стоји иза својих речи, било да су оне осјећаји а још више ако су политичке или животне одреднице.
Писци су живили своју реч, а онда су тај живот претакали в запис, иза кога су стајали, чак и кад су били прогањани. И тад баш!
На пример: Сократ. На пример: Христ. На пример: Салман Ружди.
Неки примери, а има их велики број.
Нису гањали само дворске хроничаре, а ни дворске луде – ако су писале.
Свако друго писање могло је лоше да заврши за списатеља.
Бежао је Декарт, прогонили су Спинозу, уништили су Оскар Вајлда.
Што траје и данас.
Обезвређује се Иво Андрић, понижава се Бранко Ћопић.
Не само овде, на многим странама је то.
Али су се в међувремену појавили писци шупље речи.
Они који ничим нису стајали иза написаног, а поготово спремношћу и на жртву.
Писци шупље речи били су понајвише – забављачи.
Њих је занимало какав ће први ефекат постићи њихова реч, њихово слово, и колико ће то подићи њихову популарност, а није згорега ни зараду.
Једино што су они желили је да се људи разоноде, провеселе и плитко насмију, кад читају њихове словослагалице, а после, после ће памтити само тај плитки смех и јефтино задовољство, а ништа друго неће моћи и имати да запамте из самих речи.
Например је било оваквих:
Вешт са речима, нарочито в песми, а и шаљивим досеткама. Понека прича се истицала. Песме су му, што да не, биле шаљиве, сви су се смејали кад би их слушали. (Што да се не смију, кад није било потребе за размишљањем, чак ни накнадним.)
Весео је био и он: Ето, има славе!
Било је и пара.
В овом случају, преко једног политичара.
„Амбасадор, бивши, истина.“
А група стрвинара, чији су преци крали и лагали хиљаде година – јер се од камена и рада не живи -, само су обукли фина одела и задобили звучне титуле (али празне), а испод су остали једино што су могли и желили бити. Лопови и лажови!
Направиће они збирку изабраних сатиричара.
Тако су му рекли.
Он ће бити уврштен, и он и политичар, ето, само нека он убеди политичара за паре, за штампу, и „знаш, хонораре, не могу величине бити уврштене без хонорара“.
Па је тако и учинио. Уврштени су и он и политичар, а сви остали заступљени, били су искључиво из групе лопова. Само они и само о њима! Јер су то правили због себе, себи су дизали величину, не њему или политичару.
Они су узети да један буде извор прљавих пара, а други носач, мула, нечистог новца.
Па је рекао:
„Носим му његове, амбасадорове, примерке књиге.“
„Из чијег су џепа узете те паре?“ било је изузетно наивно питање и дилетантски изречена осуда.
„Шта ме брига из чијег је, важно је да је књига изашла!“ био је моменталан, брз и разарајући одговор.
Горан Кљајић
ДОСИЈЕ
Званично, у јадној државици је демократија. Бар на папиру. У стварности је све другачије. Из авиона се види да у руководству влада једноумље склоно диктатури. Све је како тата каже. О свакој теми и догађају. Чак и високи државни шефови, као мантру, понављају речи претпостављених. У недоглед. Ретко кад се сарадници усуде да се супроставе надређеном. Из разумљивих разлога. То није добро за положај, а може бити опасно и за здравље. Мало, мало, па владини људи добију батине.
Чује се, додуше, ту и тамо, неки дисонантни глас, али се увек исто завршава: вежи коња где ти газда каже. А како то у пракси изледа?
Градоначелник око подне весео дође на посао. Чио од дугог спавања. Весео због велике плате. Целих пет минута размишља за радним столом и онда позове сараднике. Изнебуха предложи градњу зоолошког врта! Његов синчић, из трећег брака са старлетом Јеленом, обожава животиње. На сулуди предлог потпуно разумно реагује Миливоје, помоћник градоначелника:
- Поштовани, већ годинама имамо зоо-врт!
- Па шта? Имаћемо два - љути се лорд-мер.
- Боље да новац уложимо у нешто потребније. Немамо честиту болницу. У многим школама су пољски клозети. Путеви пуни рупа. Дечји вртићи неокречени...
- Миливоје, несрећниче! - бесни први човек вароши - Долази овамо! Одмах! Хоћеш ли да јавности отворим твој досије?
- У реду, у реду, разумео сам! Предлажем да већ сутра одвојимо новац за зоолошки врт.
Јутро је. У кабинету министра за свашта нешто гужва. Министар лично говори о потреби ангажовања приватне фирме, без тендера, као посредника за куповину службених аутомобила, ракије, сувог меса и сира. Без устезања спомиње предузеће свог рођака. Супроставља му се саветник Стојанче, бивши директор свега и свачега:
- Господине министре, у оквиру прокламоване свеопште шетедње, боље је да купујемо директно од произвођача и овлашћених дистрибутера. Било би знатно јефтиније и транспарентније.
- О, Боже - крсти се министар. - Стојанче, кућо стара, смири се.
- Али...
- Приђи ближе. Види, досије! Твој. Да га проследим новинарима? То хоћеш?
- Ни за живу главу! Ево, дижем обе руке за ваш предлог.
У кабинету председника владе државице траје састанак. Говори се о потреби разбуцавања оно мало слободних медија. Први међу једнакима предлаже да судови, као некада, драконски кажњавају непослушне медије. За сваку вест или чланак у којем се лоше пише о влади. Уреднику 100 година затвора, редакцији казна од 100 милиона.
- Уз дужно поштовање, тако више не иде - упозорава Ристивоје, министар за малтретирање средстава информисања. - Морамо радити у рукавицама.
- Мој добри Ристивоје, боље ти је да ћутиш.
- Шта ће свет рећи?
- Баш ме заболи за свет. Него, дођи овамо - каже председник и из фиоке вади подебео досије.
Мића М. Тумарић
Heni Erceg
05/01/2018

Dezerteri

Širok je reperteoar uvreda kojima se vole častiti Hrvati, ali ima jedna koja se definitivno smatra najstrašnijom, skoro kao prokletstvom, pa onome kome je upućena naprosto nema spasa, on je gori od svih ovdašnjih zlotvora, ratnih zločinaca, političara. On je dezerter! Tu riječ koriste svi koji nešto znače, od političara do novinara, a naročito je draga jednom velepriznatom književniku koji se rado, kad god može, a često može, nabacuje tom kletvom na jednog svog kolegu novinara i književnika koji da je dezertirao iz slavnog hrvatsko-srpskog rata. A nije, nego je vrlo temeljito i bolno odradio svoj dio ratne porcije, zatvoren u nekoj kasarni uz stalnu prijetnju fizičkog opstanka jer je i mobiliziran kao „neprijatelj“ tadašnjeg režima.

Ovih dana tom su se žurnalistu, kojemu je dezerterstvo ultimativni čin izdaje domovine, pridružili crkveni prelati proglašavajući one koji napuštaju Hrvatsku, mahom trbuhom za kruhom ili zbog zgađenosti konzervativno-klerikalnom revolucijom, upravo dezerterima. Biskupi su tako na te tisuće mladih i obrazovanih emigranata bacili strašnu kletvu izdaje domovine, a crkva opet pokazala bešćutno lice najvećeg ovdašnjeg korporativnog profitera. Njen prvi čovjek pak uzroke „dezerterstva“ skoro 100 tisuća ljudi u posljednjih nekoliko godina vidi u „skupinama ljudi“ koje da se „natječu kako bi našle što više zla i tako sugerirale kako u nas ništa ne valja i sve ide u pogrješnom smjeru“. Nije teško razaznati da su te „skupine ljudi“ zapravo opozicijski „dezerteri“ čiji je grijeh da doista misle kako Hrvatska ide u krivom smjeru i tone u posvemašnju apatiju. Možda ponaprije zbog nedopustive slizanosti nacionalističke partije na vlasti i same crkve, te svih retrogardnih rezultata te neprirodne veze.

Zato je ovdašnja crkva stalni društveni eksces, krajnje nemilosrdna prema žrtvi, a tako milosrdna prema ratnim zločincima, zato se s crkvenih govornica o svakoj prigodi širi govor mržnje prema određenim „skupinama ljudi“, i zato je onda moguće da poput gnojnog čira pukne i ogavno zasmrdi govor jednog vjeroučitelja u elitnoj zagrebačkoj školi, a koji je u javnost izašao zahvaljujući snimci jednog zgroženog učenika. Uglavnom, taj je „odgajatelj“, vođen naputkom svojih nadređenih biskupa i njihove politike obrane nedavno osuđenog ratnog zločinca Slobodana Praljka, svojim učenicima održao histerični govor prepun mržnje i poziva na linč ponajprije političara Stipe Mesića i Vesne Pusić koji se suprostavljaju kolektivnom negiranju haških presuda zbog hrvatskih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini. Njih, kaže taj Bagarić, treba kao izdajnike smaknuti vješanjem ili „metkom u čelo, pa u septičku jamu. I to odmah!“

Bivšeg predsjednika države Stipu Mesića proklinje kao „prljavog izdajnika“ koji da „nikad mira ne imao“, potom, kao veliki ratni strateg koji poštuje neprijatelja, hvali ratnog zločinca Ratka Mladića jer da je znao zaštititi interese Srba, za razliku od nas Hrvata koji smo „bijedan narod, kreteni koji na važna mjesta stavljamo izdajnike i prostitutke kojima treba metak u glavu“. U daljem obrazovno-vjerničkom zanosu vjeroučitelj je učenicima kazao kako su posebna stoka „neoliberalni demokratski kreteni koji smatraju da je gay OK i da se svi trebamo držati za ruke pod zastavom duginih boja“. Odvratna snimka proširila se medijima, izazvala iznuđenu reakciju nadležnih prosvjetnih tijela i dakako šutnju crkve, sklone oprostu kao da je to jedini ispad vjeroučitelja koji u istoj školi radi već punih deset godina. A nije, jer tako tvrde neka od djece, dok je većina, možemo pretpostaviti, zbunjena ili već na najboljem putu da izraste u ljude prepune mržnje i ksenofobije, kakve već generacijama odgajaju ovdašnji nastavnici i vjeroučitelji u atmosferi nepodnošljive društvene laži i moralne zatucanosti.

No sad kad je skandalozna snimka već dospjela u javnost, morale su naravno reagirati i institucije sistema, pa policija tobože istražuje je li riječ o kaznenom djelu poticanja na mržnju i nasilje, iako je jasno da se upravo o tome radi, vjeroučitelj je pak dobio otkaz, što međutim ne znači da on više neće dobiti mjesto u školi, jer to, prema Vatikanskim ugovorima, ovisi o odluci Nadbiskupije, a ne Ministarstva prosvjete. Zato jer Hrvatska nije sekularna, nego otvoreno vjerska država, pa će o jednom službeniku, sklonom trovanju djece mržnjom i nasiljem, odlučiti crkva, a ne državne institucije. Da stvar bude gora, škola o kojoj je riječ međunarodna je ustanova za djecu stranih diplomata pa je tako učitelj vjeru u mržnju mogao širiti i van granica Hrvatske.

Ali taj je lik tek simptom, sporadični primjerak jedne opasne institucije čiji su biskupi i svećenici direktno odgovorni za sistemsku uspostavu ideologije ustaštva, nacionalizma i homofobije, i utoliko je vrhunski cinizam kada šef Katoličke crkve u Hrvatskoj uoči Božića poziva na „obnovu nade“ i sugerira kako ne treba kritizirati vlast koju je upravo crkva ustoličila. Kao izvrštelja svoje protukršćanske ideologije mržnje i isključivosti. Onda, jesu li dezerteri toksični, vražji otpad ili ipak najbolji dio svake beznadne države?

Mladina, 05.01.2018.

Peščanik.net, 05.01.2018.

193
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA