НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Start: 03-Sep-2012
БИОГРАФИЈЕ:
M.M.Tumaric - on English
BIOGRAPHY
Mića M. Tumarić
(born 28 October 1949 in Novi Sad, Province Vojvodina, Serbia) is Serbian journalist and satirist. He was, among other things, an associate of the Belgrade daily Politika and a reporter in the newsroom of Novi Sad newspaper Dnevnik. He collaborated with many newspapers and magazines in former Yugoslavia, for which he wrote mostly stories and hyphens.
His literary career started in 1973. He has written satirical stories, aphorisms, epigrams, poems, essays, literary criticism...
His papers and books have been translated into English, Russian, Hungarian, Ruthenian, Slovak, Macedonian, Romanian and Bulgarian.
Bibliography: Desno od pameti (1982), AŠ (1983), Carousel (1987), Open Cards (1989, 1992, 2000), Map of Aphorisms (1992), Mosaic (1995), I, He, They (1996 ), A Day with a Smile (1996, 1997, 1998, 2000), In Black and White (1997), Five Grams of Epigrams (1998), Kriv je ugao (1998), Crossword (1999), Keeper of Truth, The Devil in a Small God (2000), Time of Prison (2001), Book of Impressions (two editions), Zevzezancija, Ludesno, Paranormal (2003), Visa (2004), Chronicles of Šakajada (2006), Exorcism, Minigrami (2007), Darkness (2008), Backface of Democracy (2009).
He’s a Member of the Association of Writers and Journalists of Vojvodina.
He lives in Novi Sad,where he works as an independent artist.
M.M.Tumaric - on Serbian
Mića M. Tumarić
(auto) BIOGRAFIJA
Mića M. Tumarić rođen je 1949. godine u Novom Sadu. Po zanimanju je novinar. Bio je, pored ostalog, dopisnik »Politike« iz Šida i novinar u redakciji novosadskog »Dnevnika«. Sarađivao sa mnogim listovima i časopisima u bivšoj Jugoslaviji za koje je pisao uglavnom reportaže i crtice.
Književnim radom se počeo baviti 1973. godine. Pisao i piše priče, aforizme, epigrame, pesme, eseje, književnu kritiku...
Radovi i knjige prevođeni su mu na engleski, ruski, mađarski, rusinski, slovački, makedonski, rumunski i bugarski.
Knjige: DESNO OD PAMETI, A JOZAN ESZTOL JOBBRA (1982), AŠ (1983), VRTEŠKA, KORHINTA (1987), OTVORENE KARTE (1989, 1992, 2000), MAPA AFORIZAMA (1992), MOZAIK , (1995), JA, ON, ONI (1996), DAN SA OSMEHOM (1996, 1997, 1998, 2000.), CRNO NA BELO (1997), PET GRAMA EPIGRAMA (1998), KRIV JE UGAO (1998), UKRŠTENE REČI (1999), PAZITOR DE ADEVAR, ČUVAR ISTINE, ĐAVO U MALOM BOGU (2000), VREME ZATVORA (2001), KNJIGA UTISAKA (dva izdanja), ZEVZEZANCIJA, LUDESNO, PARANORMALNO (2003), VIZA (2004), HRONIKA ŠAKAJADE (2006), EGZORCIZAM, MINIGRAMI (2007), MRAK (2008), NALIČJE DEMOKRATIJE (2009).
Za književni rad dobio brojne nagrada i priznanja, među kojima su: nagrada za satiru novosadskog “Glasa omladine”; nagrada za poeziju “Omladinskih novina”, Beograd; prva nagrada za satiru časopisa “Brodolom”, Slavonski Brod; nagrada za satiričnu priču na godišnjem konkursu Radio Beograda; više nagrada Radio Beograda za aforizme; nagrada za aforizme beogradskog lista “Jež”; treća nagrada na susretu humorista jugoslovenskih redakcija dnevnih novina i časopisa u Tivtu; treća nagrada na susretu humorista jugoslovenskih redakcija dnevnih listova i časopisa u Lepenskom viru; nagrada za aforizme na konkursu časopisa “Berekin”, Split; prva nagrada za satiričnu priču na konkursu šabačke “Čivijade” (2002) ; treća nagrada za aforizme na međunarodom konkursu u Strumici /Makedonija/ 2003. godine ; prva nagrada (grand prix) za aforizme na međunarodnom konkursu u Strumici (2004); književna nagrada “Car Uroš” za zbirku aforizama “Knjiga utisaka” (2003); nagrada za aforizme “Belo pero” biblioteke u Žitištu (2004); nagrada beogradskog lista “Danas” za satiričnu priču (2005) ; treća i prva nagrada za satirične priče na konkursu “Žikišon” u Paraćinu (2005); druga nagrada za aforizme na međunarodnom konkursu u Strumici (2006); prva nagrada “Čivijade” u Šapcu za najbolju satiričnu priču (2006); nagrada “Jaša Tomić” za vojvođanski humor (prvi dobitnik, 2007) od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara Vojvodine ; treća nagrada za priču (2008) na IV konkursu Satirične radionice „Žikišon“ u Paraćinu; prva nagrada za satiričnu priču na Festivalu humora i satire „Kucurski klip 2008“ u Kucuri; druga nagrada za satiričnu priču na konkursu šabačke “Čivijade” (2010), nagrada za priču i pesmu na XI konkursu humora i satire u Mrkonjić-Gradu (2012).
Dobitnik više društvenih nagrada i priznanja.
Zastupljen u tridesetak antologija u zemlji i inostranstvu. Urednik i koautor antologije “Deset na deset” u kojoj su predstavljeni satiričari iz Vojvodine i Republike Srpske.
Pisac brojnih rezenzija o knjigama humora i satire. Autor serije članaka o jugoslovenskim humoristima i karikaturistima i serije eseja o likovnim umetnicima. Autor nekoliko izložbi aforizama i više vrsta aforističkih razglednica. Član domaćih i stranih književnih žirija. Član književnog kruga CERCUL HONORIS CAUSA u okviru časopisa na rumunskom jeziku “Lumina”.
Urednik i član redakcije časopisa za književnost i kulturu “Šidina” u Šidu, član redakcija časopisa za humor i satiru “Nosorog” u Banja Luci. Bio je urednik više desetine knjiga proze, poezije i monografija, urednik humora i satire u listovima i časopisima. Dvadesetak godina imao stalnu rubriku (Ja, On, Oni) u “Dnevnikovom” podlistku “Koprive”.
Autor je nesvakidašnje knjige aforizama „Viza“ štampane na srpskom, ruskom i engleskom jeziku. Reč je o neobičnom izdanju, o multimedijalnom projektu koje se može čitati, gledati i slušati. To je zajedničko delo jednog pisca i bezmalo stotinak akademskih slikara, vajara, karikaturista, ilustratora, umetničkih fotografa, primenjenih umetnika, književnih prevodilaca, kompozitora, muzičara, studijskih snimatelja, producenata, lektora, korektora, dizajnera, grafičara... Sve je nastalo, što je autor i želeo, kao refleks raznorodnih umetnika na kratku književnu formu kakav je aforizam. U likovnom opremanju knjige učestvovali su umetnici iz
Rusije, Brazila, Urugvaja, Rumunije, Jermenije, Bugarske,Makedonije, Republike Srpske, Švedske, Moldavije, Ukrajine, Poljske, Srbije i Crne Gore.
Objavljivao u listovima: Dnevnik, Politika, Večernje novosti, Glas omladine, Banjalučki glas, Jež, Humor, Feferon, Brodolom, Čvorak, Sremske novine, Subotičke novine, Veseli svet, Komunist, Jedinstvo, Omladinske novine, Mladost, Naši dani, Kerempuh, Lumina,Selo, Rusko slovo, MAK, Politika ekspres, Bockalo, Glas komuna, Svijet, Osmeh, Radio Beograd, Radio Novi Sad, Radio Šid, Radio Temerin, Radio Zagreb, Radio Sarajevo, Radio Srpski, Balkan, Nosorog, Etna, Glas srpski, Čivija, Glas Podrinja, Rad, Student, Jedinstvo, Saobraćajna revija, Planinar, Šidske novine, Radio 5, Pan radio…i još tridestak radio stanica i listova u zemlji i inostranstvu.
Član je Društva književnika Vojvodine i Društva novinara Vojvodine.
Živi u Novom Sadu, gde radi kao samostalni umetnik.
Mića Tumarić je veoma uspešan u oblasti marketinga gde je postigao zapažene rezultate. Dve decenije je bio direktor marketinške agencije „Tusami“. Osmišljavao marketinške projekte, kao konsultant ili direktor, u novosadskom „Dnevniku“, Lutriji Vojvodine, „Srbijašumama“, „Vojvodinašumama“, „Hempru“, „Termoventu“... Radio projekte za više privatnih kompanija, za razne institucije i opštine u Srbiji. Postigao zavidan uspeh u marketingu u kulturi. Sarađivao sa više stotina umetnika, posebno slikara, iz zemlje i inostranstva. Organizovao međunarodne likovne kolonije.
Osnovao je prvi privatni pres centar na Balkanu, gde je upriličio na desetine brifinga i konferencija za novinare, kao i novinarska putovanja.
Kreirao stotine reklama za radio, televiziju, novine i časopise, bilborde, filmove, spotove...
Inserted: 09/08/2012
Милен Миливојевић
КЊИЖЕВНА (ауто) БИОГРАФИЈА
Милен Миливојевић (1943, Драјинац код Сврљига, Србија) објавио је седам књига афоризама: „Како сам постао уврнут“ (Зајечар, 1992), „Ан пасан“ (Бор, 1992), „С ума“ (Бор, 1998), „Није ово Данска“ (Бор, 2001), „Гологлави Рајко и Црвенкапа“ (Бор, 2002), „Касно сам почео да пишем“ (Београд, 2008) и „Држави није добро“ (Београд, 2009), књигу сатиричне поезије „Царске песме“ (Бор,2003) и књигу сатиричне прозе „Носталгичне приче“ (Београд, 2004).
Заступљен је афоризмима у лексикону Милована Вржине „Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури“, у антологијама Витомира Теофиловића „Враг и шала“ (руско издање „Черт и шутка“) и „Случајни узорак“, у избору Васила Толевског „Нашите пријатели“ (на македонском језику), у „Енциклопедији афоризама“ Ђорђа Оташевића, као и у панорамама овог аутора „Графити и афоризми“, „Дриблинг духа“ и неколико књига „Афоризми и афористсичари“, у све четири књиге избора „Извајане мисли“ Славомира Васића и Ивана Матејевића, у новосадском зборнику афоризама о шаху „Шахоризми“, у избору „Сатиричне приче 2011“ Весне Денчић, у тематским изборима афоризама „Горки мед медија“ (о новинарству) Банета Јовановића и Витомира Теофиловића и „Дриблинг духа“ (о спорту) Александра Чотрића, као и у више зборника тимочких и борских афористичара.
Добитник је годишње награде „Јежевог хумора“, награде за најбољу књигу године борских аутора (за „Носталгичне приче“), дипломе „Сатирично перо“ зајечарског листа „Тимок“ (за књигу „С ума“), треће награде Сатиричне позорнице „Жикишон“ у Параћину за афоризме о теми „Живот пре и после смрти“ и Златне плакете на Међунардном фестивалу еротског афоризма у Струмици (Македонија).
Афоризме и друге сатиричне текстове објаваљује у више штампаних и електронских медија.
Објавио је и 11 књига песама.
Живи (и једва дише од дима) у Бору (Србија).
Inserted: 09/10/2012
ДАНИЦА МАШИЋ
(Ауто) БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

ДАНИЦА МАШИЋ (Александрово, 1944), афористичар и енигмата.
Гимназију и Вишу педагошку школу завршила је у Зрењанину.
Радни век је провела у ОШ „Херој Света Младеновић” у Сараорцима
код Смедерева,као наставник руског језика.

Афоризми су јој објављивани у бројним листовима и часописима:
Ошишани јеж, Чивија, Погледи, Илустрована политика, Политика експрес, Вечерње новости, Наш глас, Смедеревска седмица, Тимок, Војска, Дневник, Поштар, ДДОР Нови Сад, као и на програмима Радио-Београда и Радио-Пожаревца. Афоризме јој објављују (објављивали) и електронски сатиричници : JEЖ (Београд), ЕТНА (Београд), ШИПАК (Београд), ЖИКИШОН (Параћин), НОСОРОГ (Бања Лука), MАXMINUS, ( Sarajevo ) OСТЕН ( Сkoпљe).

Објавила је књигу афоризама
СВАКО ВРЕМЕ ИМА ПРВО ЛИЦЕ (Књижевни клуб Смедерево,1997).

Заступљена је у:
Антологија светског афоризма (Љ. Михајловић, Сврљиг,1998),
Зборник I фестивала афористичара Југославије (Удружење афористичара Југославије, Сврљиг, 1998), Ко је ко унашем хумору, сатири и карикатури (МилованВржина, Београд, 1998), Враг и шала (Витомир Теофиловић, Београд, 2000), Извајане мисли (Славомир Васић, Алексинац, 2001), Постлудус (Срба Павловић, Нови Београд, 2001), Лексикон писаца просветних радника (Др. Миодраг Игњатовић, Миливоје К. Трнавац, Београд 2001), Ружа на Титанику (Радивоје Рале Дамјановић, Смедерево, 2002),Енциклопедија афоризама 1 (Ђорђе Оташевић, Београд, 2004),
Случајни узорак (Витомир Теофиловић, Београд 2007), ЛЕКСИКОН СМЕДЕРЕВСКИХ АУТОРА (Бојка Вулетић, Смедерево, 2007), Нашите пријатели 1 (Васил Толевски, Скопље, 2007),Нашите пријатели 2 (Васил Толевски, Скопље,2008),Антологија балканског афоризма (ВасилТолевски, Скопље, 2008).
Е- књига Вођа нам никада не гине ( Даница Машић, Нови Сад, 2009),
Антологија Бисери балканског афоризма ( Васил Толевски, Скопље, 2010),
Četiri E-knjige Aforizmi (Павле Поповић- Сабахудин Наџиалић,Крушевац, 2011)
Антологија EX YU афоризама ( Сабахудин Хаџиалић, Сарајево, 2011),
Лексикон афоризама Филтер Југославија ( Славомир Васић, Иван Матејевић, Алексинац, 2011) Антологија афоризама Мудрост Европе (Владимир Шојхер,Москва, 2011), Смедерево – Енциклопедија ( Иван Стојић, Смедерево, 2012 )
Превођена је на руски и македонски језик.

Kao члан Удружења енигмата „Вук Караџић”у Беoграду, објавила је неколико стотина енигматских радова у енигматским и другим листовима:
Марбо, Еурека, Ребус, Мозаик, Скерцо, Хупер, Браво сканди, Наш глас, Политика експрес, Поштар, ДДОР Нови Сад, као и дечјим листовима СВИЦИ и БАМБИ.
Заступљена је у Лексикону српских енигмата (МирославЛазаревић и Јован Вуковић,Београд,2007).

Inserted: 09/10/2012
Đuro MARIČIĆ
(Auto) Biografija
ĐURO MARIČIĆ, diplomirani inženjer, književnik, društveni i sportski radnik, humanista, rođen je 13. novembra 1934.g. u Hašanima, kod Bos. Krupe, BiH, od oca Petra i majke Danice, rođene Banjanin. Četiri razreda osnovne škole završio je u Hašanima, nižu trogodišnju realnu gimnaziju u Bosanskoj Krupi, višu realnu gimnaziju u Zagrebu. U Zagrebu je l962.god. diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu, slabu struju, gdje je nakon toga studirao i Ekonomske nauke i završio l966.g. Školu stranih jezika, Njemački jezik. Govori Engleski, Ruski i Njemački.
Kraće vrijeme se bavio naučnim radom, izučavao prelazne pojave u tehnici mjerenja i regulacije, pa nastavio raditi kao Projektant i Samostalni projektant mjerno regulacionih uređaja u energetici i procesnoj industriji. Među ostalim projektirao je automatiku na prvoj automatiziranoj SM-peći u Jugoslaviji, l966.g., u Željezari Smederevo.
1.X 1966.g. zaposlio se u INA - Rafineriji nafte u Sisku, gdje je u Odjelu za instrumentaciju radio kao Nadzorni inženjer, Inženjer za instrumentaciju pa Tehnolog pripreme.
1968.g. specijalizirao je kod firme Perkin & Elmer u Überlingenu, u Njemačkoj Laboratorijske analizatore, a l977.g. kod firme Honeywell, u Engleskoj, u Readingu, kod Londona, specijalizira elektronski uređaj za vođenje industrijskih procesa TDC 2000, a zatim vodi grupu stručnjaka iz Rafinerije na istu specijalizaciju, te vrši preuzimanje te visoko sofisticirane opreme, koja se montira, prvi put u svijetu, u INA rafineriji nafte u Sisku. To je istovjetna elektronska oprema kao ona u američkom Hjustonu za lansiranje raketa, samo prilagođena za industriju.
Iz INA rafinerije nafte u Sisku otišao je, u ratno nevrijeme, u mirovinu, 1. X 1992.g., Sada živi nedaleko Siska u selu Žažina i bavi se književnim radom.
Maričić je niz godina bio, uz svoj redovan inženjerski posao, aktivan društveni, kulturni i sportski radnik, pokretač mnogih sportskih i kulturnih aktivnosti u Sisku i drugdje. Između ostalog pismom listu "Krajina" u Bihaću, 30.novembra 1973.g. inicirao je književnu manifestaciju ĆOPIĆEVE STAZE DJETINJSTVA, suradnik je Leksikona pisaca Jugoslavije, kojeg izdaje Matica srpska u Novom Sadu, ... Njegovim zalaganjem, u Samačkom domu Rafinerije, ova je ustupila prostor sisačkoj Narodnoj knjižnici i čitaonici, u Prvoj ulici; Rimskoj, a ujedno je spriječio da se prodaju prostirije stare knjižnice, u Kranjčevićevoj ulici, gdje je sada smješten Dječji odjel.
Humanizam je opredjeljenje Đure Maričića. Kao dobrovoljni davalac krvi dao je krv 5O puta, učestvovao na više dobrovoljnih radnih akcija, primio niz priznanja, diploma, plaketa za aktivnost u raznim kulturnim, sportskim i humanitarnim organizacijama.
Sport i šah u životu Đure Maričića igraju značajnu ulogu. U Zagrebu je jedno vrijeme vodio rukometni klub "Dubrava" i bio aktivni šahista u Šah. Klubu "Grafičar", a u Sisku je osnivač Šah. Kluba INA, Šahovskog saveza Siska, Šahovskog saveza za Baniju, Kordun i Liku. Dugo godina je bio član Upravnog odbora, kasnije Predsjedništva šahovskog saveza Hrvatske i predsjednik Predsjedništva Šahovskog saveza Hrvatske u razdoblju 1984. - 1986.g. Pokrenuo je i uređiva BILTEN Šahovskog saveza za Baniju, Kordun i Liku, Bilten Šahovskog kluba INA i Istočne hrvatske šahovske lige.
Maričić je međunarodni šahovski sudac i pored brojnih šahovskih turnira sudio je na pet šahovskih olimpijada : 1980. g. na Malti, 1982. i 1988. u Solunu, 1986. u UA Emiratima, 1990. g. u Novom Sadu. Omladinsku Balkanijadu 1987. g., u Predealu, u Rumuniji.
Osnivač je Literarne sekcije U Rafineriji, 1969. g., koja je kasnije, 1971. g., formiranjem Kulturno, umjetničkog društva “Ivan Goran Kovačić”, čiji je i on jedan od osnivača, ušla u njegov sastav, a kasnije prerasla u Književni klub. Jedan je od osnivača Aktiva pisaca u Sisku, koji je djelovao više godina u Sisku u periodu 1980-ih i razvio plodnu suradnju sa književnicima iz Banje Luke i Rijeke. Maričić je sve vrijeme bio njegov tajnik i pokretač njegove aktivnosti.
Kao podpredsjednik SIZ-a za kulturu u Sisku (samoupravna interesna zajednica), 1972.g., ponovo je pokrenuo časopise RIJEČI (za odrasle) i KURIR (za djecu), koji su prethodne godine ugašeni. KURIR je za njegove putopise dobio Republičku nagradu.
Književnim radom počeo se baviti kao srednješkolac, kada je l954.g. dobio nagradu grada Zagreba za esej "Idejna i estetska analiza Početka bune protiv dahija". U studentskim danima na konkursu zagrebačkog "Džepnog magazina" za kratku priču "Vukovi" dobio je drugu nagradu. Nakon teškog studija i zaposlenja u INA Rafineriji nafte u Sisku počinje se intenzivno baviti književnošću, posebno onom namjenjenoj djeci. U rukopisu za taj uzrast ima više od 7OO pjesama, za odrasle više od 500.
Pored poezije piše kritiku, prozu, putopise i aforizme. Surađuje ili je surađivao u preko 5O listova, časopisa, Radio i TV - stanica na prostoru bivše Jugoslavije : SMIB, Modra lasta i Radost ( Zagreb), Galeb i Bijela pčela ( Rijeka), Kurir (Sisak), Zmaj, Poletarac i Vitez (Beograd ), Neven (Novi Sad), Vesela sveska i Male novine (Sarajevo), Putevi i Glas (Banja Luka) i td.
- Objavljene knjige
• TETA BEZ AUTORITETA, Jedinstvo, Sisak, l977.
• ZBOGOM ESMA, Jedinstvo, Sisak, 1980.
• BALADA O 7 PRIJATELJA, samostalno, Sisak, l985.
• ŽENA PORED RIJEKE, ljubavne pjesme za odrasle,
• Drugari, Sarajevo, 1989.
• LOV U SAHARI, Knjigoplast, Beograd, 1997.
• 1O LUDIH DJEČAKA, Knjigoteka, Beograd, l998.
• RASLO U JAJETU PILE, izbor, Prometej, N. Sad, 2002.
• PLAVI DRUM, pjesnikov izbor, Vitez, Beograd, 2004.
• PRIČE O ŽIVITINJAMA, za djecu i odrasle, MGM,
• Sisak, 2007.
• IZABRANE PESME I PRIČE, za djecu, Vitez,
• Beograd, 2008.
• KAPI HLADNOG SRCA, aforizmi, Vaso Pelagić,
• Banja Luka, 2009.
• KAKO RASTU DJECA, pjesme za djecu,
• vlastito izdanje, 2010
• GENIJALNI PAS SITI, roman,D@M, Žažina, 2011.
• ŠAH I STIH, pjesme, Rijeka – Žažina, 2011.
• DJETINJSTVO U KNJIGAMA, kritika književnosti za
• djecu, vl. Izdanje, 2012.

BALKANSKA TRILOGIJA:
• DJEČAK SA SUNČANIH BRDA, roman, vl. iz., 2012.
• DJEČAK POD SRETNOM ZVIJEZDOM, rom, v.i.,2012.
• DJEČAKOVA SRETNA ZVIJEZDA, roman, vl. iz., 2012.
• SLOVO O KNJIZI, kritika knj. Za odrasle, vl. izd. 2013.
NA ENGLESKOM JEZIKU:
. STORIES ABOUT ANIMALS, Xlibris, New York, 2011.
Inserted: 01/22/2013
Горан Кљайић
Горан Кљайић

КРАТКА Ауто-БИОГРАФИЙА:

Йедном ћу написати, или више пута, нешто дуже, или потпуну аутобиографийу, али, пошто се одавно пойавила потреба за мойом биографийом, йер се пойављуйу само штуре вести о мени, зато сада и пишем ово.
Спадам у самостворене, подземне, андерграунд писце. Никоме ништа не дугуйем за свойу литерарну делатност (изузимам часопис “Ошишани Йеж”, коме дугуйем извесну захвалност). Основао сам часопис “Носорог”, и он ме йе обйављивао, а и даље обйављуйе. Тай часопис има, до сада (до децембра 2012), обйављена 152 месечна бройа, и све сам их йа уредио, текстуално, а осим првих пет бройева, и компйутерско-графички.
Основао сам и онлайн издање часописа: www.nosorog.rs.sr , койе постойи од 2001. године. Такође сам уредник и онлайн издања.
Претходно сам основао Удружење “ТАЛЕ”, койе йе издавач и часописа, а и већине мойих књига, као и неких других аутора.
Направио сам шест међународних такмичења карикатуре, койи су првих шест у Републици Српской, а такође и у Босни.
Сматрам се спрским, срБским и сербским писцем, Крайине, Краине, Босанске Краине, читаве Краине (Босанска и Война), али мислим да у сатири, задњих 15-так година, мало их има, на читавом српском културном подручйу, койе треба да поштуйем, поготово као боље.
Пошто сам подземни, нисам ни признат, а за узврат, ни йа не признайем: ни данашње идеологийе, ни границе, ни политике, ни систем вредности, ни йезичка правила…
Пишем свойе, на свой начин, допало се то коме, или нервирало, или остављало незаинтересованим.
Мойе йе мойе, нисам дневно, а ни идеолошки, искористљив.
Осим сатире, писао сам разне друге теме, а кога то занима, нека погледа у библиотекама.

Обйавио сам књиге:
1 – Дивна створења, 2 – Повийест Срба, 3 – Издање, 4 – То йе то, 5 – Разговори, 6 – Запањеност, 7 – Црно, 8 – Илири, 9 – Разлика, 10 – Десет на десет, 11 – Друже мой, 12 – Четворобой, 13 – Историйа повийести, 14 – Рат, 15 – Найбољи смо, 16 – Сйене, 17 – Бања Лука – Будућност, 18 – Записи из Краине, 19 – Чудни човйек, 20 – Православље и ислам, 21 – Кратко-бритко, 22 – Логикус циникус, 23 – Његош, 24 – Опажања, 25 – Невини се найвише плаше, 26 – Жртвовање, 27 – Борци, 28 – Разумевање речи, 29 – Напад, 30 – Повийест, 31 – Светска карикатура, 32 – Политика и политичари, 33 – Опанци и обойци, 34 – Мисли и примисли

Горан Кљайић, самим собом
В Бања Луци, 22.йануара 2013.

Inserted: January 31, 2014
Додатак:
Горан Кљајић
Писац, издавач и мултимедијални уметник. Алтернативни и андерграунд аутор. Објавио 34 књиге, различитих књижевних и других жанрова. У штампаном облику, објављиван у Југославији, Аустралији, Српској, Србији, Федерацији БиХ. Превођен на македонски, бугарски, пољски, румунски. Заступљен у више од тридесетак зборника и антологија, штампаних у Београду, Сарајеву, Бања Луци, Скопљу… У бугарској Антологији српске сатире ( 2012 ), уврштен међу 55 најбољих српских сатиричара, од Јована Стерије Поповића до данас ( око 150 година ). Оснивач часописа за сатиру, хумор и карикатуру “Носорог”, који постоји од 1999. године. Оснивач Фестивала комичног и критичног “Смејада” ( такмичарски фестивал за писце са екс-ЈУ простора), који се одржава у Бања Луци већ седам година. Оснивач “Носороговог новогодишњег мудровања”, сабора сатиричара Српске, које је одржано пет пута у НУБРС. Његов кратки филм, о уругвајској сликарки Raquel Orzuj, архивиран је у Музеју визуелних уметности, Монтевидео, Уругуај. Имао пет самосталних изложби цртежа у Београду, и три у Бања Луци ( једну самосталну, две колективне ). Основао конкурсе карикатуре часописа “Носорог”. Имао кореспонденцију и сарадњу са водећим светским карикатуристима ( Жан Планти, Л’Монд, Париз; Дачуан Ксиа, Женмин Жибао, Пекинг:...), чије је изложбе организовао у Бања Луци. Осим тих, организовао још тридесетак изложби карикатуре, већином у Бања Луци, у Француском културном центру, у Народном музеју РС, у НУБРС и Дому омладине. 1999. награђен за сатиру у тадашњој Савезној Републици Југославији. Проглашаван за најбољег сатиричара Српске. Организовао Фестивал монокомедије, пантомиме, миме и кабареа “Златни Рис”. Његово писање имало утицај на друге ауторе, а његова књига “Бања Лука”, на развој тог града. Његове организационе способности направиле од Бања Луке центар карикатуре, хумора и сатире, у екс-ЈУ размерама. Као уредник, сарађује са десетинама ствараоца екс-ЈУ простора, и стотинама из читавог света. Живи у Бања Луци.
Inserted: January 31, 2014
Б И О Г Р А Ф И Ј А СЛОБОДАНА ДУЧИЋА

Слободан ДУЧИЋ, рођен 1941, новинар, публициста, књижевник,
професор југ. књижевности и српског језика,дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду 1965.године.
Члан је Удржења новинара Србије и Друштва књижевника Војводине.

Објавио књиге афоризама: СИТИ СВЕГА-ГЛАДНИ СВАЧЕГА (Нови Сад 1996), ЗУБИ,ПОКАЗАНИ СМЕХОМ (Нови Сад 1998), ПРОЗОР У СВЕ(С)Т (Београд 2002), ПРАВА МИСАО-НИ ЛЕВА, НИ ДЕСНА (Београд 2005), ТАМНА ЈЕ МОЋ (Београд 2007), ТРИПУ МЕРИ - ЈЕДНОМ РЕЦИ.
Објавио преко педесет стручних радова,есеја,приказа и опширнијих новинарских чланака у часописима и новинама(Индекс. Савременост, Културни живот, Наша штампа, Рад, Повереник, Dologozok, Мисао, Јавност, Посао, Искуства самоуправљача...).
Уредио годишње збирке књижевних радова радника аматера,
учесника смотри Сусрета другарства радника Србије (вишегодишње акције Савеза синдиката Србије): ЖУБОР РЕЧИ МЕЂУ МАШИНАМА
(Пландиште-Вршац 1983), НАШЕ НЕК ОСТАНЕ НАШЕ (Београд 1984)
РАСТЕМО ЗАЈЕДНО (Гњилане 1985), ТРАГОВИ (Бољевац 1986),
КУЛТУРА У УДРУЖЕНОМ РАДУ (Нови Сад 1977), ИНФОРМИСАЊЕ У ФУНКЦИЈИ САМОУПРАВЉАЊА (Нови Сад 1974).
Важнија признања: Орден рaда са сребрним венцем, Повеља Асоцијације самоуправљача Југославије, Повеља листа Рад,З латна значка Синдиката Србије; Прва награда слушалаца Радио Новог Сада 2001, за афоризам "Ми смо отворено друштво! Демократија како уђе - тако и изађе", Друга награда часописа за хумор и сатиру Жикишон-Параћин 2005, Прва награда НОСОРОГ ПРВОГ РЕДА, часописа за хумор и сатиру - Бања Лука 2008.
Заступљен у бројним зборницима и антологијама афоризама, између осталих у Антологији српског афоризма, Антологији балканског афоризма, Бисери балканског афоризма, Нашите пријатели, Азбучник српског афоризма, Случајни узорак, Извајане мисли 1,2, Горки мед медија, Лексикон писаца просветних радника, Крилате руке љубави, Радничка класа и култура (зборник излагања о тој теми на југ.саветовању у Зеници 1974).
Превођен на стране језике.
*Неко од колега афористичара је, на једном од бројних књижевних скупова на којима су учествовали, Слободана ДУЧИЋА представио "као једног од бољих афористичара међу синдикалцима и једног од бољих синдикалаца међу афористичарима", знајући за његову посвећеност обема овим активностима.
Inserted: July 23, 2017
BOJAN ( IVAN ) BOGDANOVIĆ
Rođen 1951.godine u Požegi.
Satiru, prozu, poeziju i književnu kritiku objavljivao u novinama i književnim časopisima cijelog regiona: "Koracima", "Međaju", "Povelji", "Trnu", "Artu 032", "Bosanskoj vili", "Životu", "Mostu", "Licima", "Poljima", «Oslobođenju", "Nosorogu", "Ježu", „Žikišonu“, „Našoj Riječi“, „Svitku“, pisao četvorogodišnju afor. kolumnu „Zenica blues“ u "Slobodnoj Dalmaciji", zatim u "Etni", „ Ljudnici“, «Ostenu», «Satirartu», «Motrištima», „Glasu“, «Diwanu», «Mogućnostima», „Letopisu Matice srpske“, Zg „Poeziji“, makedonskim «Razgledima», Bg „Književnom pregledu“, njemačkom „Ostra Gehege“... Prevođen na strane jezike.
Zastupljen u enciklopedijama, u „Antologiji BiH aforizma“, Jova Nikolića, u „Antologiji satiričnog aforizma Republike Srpske“, „Antologiji Balkanskog aforizma“, V. Tolevskog, „Biserima Balkanskog aforizma“, „Azbučniku Aforizma“, u knjizi eseja o Beli Hamvašu, Sava Babića, „Antologiji Bosanske moderne poezije“, „Slovenskoj antologiji“ ( jedini predstavnik BiH ), u Antologiji erskog aforizma „Odjeci u provaliji“, dr. Slobodana Simića, 2015. g., u Antologiji 7 najboljih aforističara BiH „Bravure duha“, dr. Ratka Božovića, 2015.godine.
Nagrade:
- "Slovo Gorčina", Mak Dizdar, za poetski rukopis,
- najbolje književno djelo u Ze-Do kantonu,
- najbolja priča lista "Naša Riječ",
- za aforizme, na festivalu humora i satire "Šabačka čivijada" u Šapcu...
- nagrada časopisa «Nosorog» za satiričara 2009. godine,
- nagrada na Festivalu satire u Banjaluci 1. aprila 2010,
- «Pozlaćeni aforizam» u Mrkonjić Gradu 1.aprila 2010,
- u anketi časopisa „Nosorog“ proglašen najboljim satiričarem BiH, 2010.
- 2010. godine, od Udruženja književnika Srbije i Fonda „Radoje Domanović“ nagrada „Ekselencija Satire“, za knjigu „Bogovi i batine“.
- Na međunarodnom festivalu „Bijeljina 2017.“, dobio „Satirično pero“ za doprinos satiri
Knjige poezije: "Vajar u kući", 2004. g, "Večera sa varvarima", 2006. i
„O precima i kućama“, 2010.g.
Zbirke aforizama: «Provjetravanje srca», 2004.g, «Kolaž demokratije», 2006.g.
«Bogovi i batine», 2009.g., „Verbarijum cvjećki“, 2013. g., „O s uma sišavšima“, 2015.g.
Urednik u časopisu „Bosanska Vila“, Član je Društva pisaca BiH, član regionalnog Društva satiričara BAK, živi u Zenici kao slobodan umjetnik.
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA